Ako je ikada sretneš druže,
posutu sjajem božje prašine;
stazom joj prospi latice ruže,
na njima će pisati moje ime.
Ako te mis’o prevari greškom,
nek reč pusta u trenu zanemi;
klimni joj glavom sa blagim smeškom,
moje joj ime ti ne pomeni.
Ako joj dušu prevari tuga,
i svetla iskra sklizne iz oka;
seti se patnje ranjenog druga,
koliko je rana mi duboka.
Tada joj reci da glasno čuje,
nek bljesne munja, nek udari grom;
sklonište od patnje i oluje,
sigurnost će naći u domu mom.
autor
Jovica N. Đorđević
01.07.2023g.