Секс и Љубав – Петар Савић

 

 

Врућ Секс и Љубав нежна

упознаше се једно вече,

Он заводљив, она чедна.

Да је жели он јој рече.

 

Умотани у клупче нежности,

груб Секс и Љубав стидљива,

сва лепота његове грешности

постаде само њој видљива.

 

Секс је узе страсно, дубоко, неуморно,

али ипак пажљив беше са њом,

пламен свећа зашљашти бурно,

Љубав се препусти осећају том.

 

И спојише се страст и чедност

И једно постадоше власт и нежност.

 

Претвори се врућ суздржан дах

у гласан, ослобођен врисак и ах.

 

Ослободи се Љубав окова морала

и све што је имала Сексу је дала.

 

 

206 ПУТА ПРОЧИТАНО

Једне ноћи у „Мићином сокаку“ – Петар Савић

 

 

Једне ноћи у „Мићином сокаку“,

без месечине у полумраку,

седео сам за столом сам

у кафани већ затвореној.

А поред шанка – њих две.

Већ ми је свест обузимао сан,

 у полутами, димној, сненој,

окренух се и видех да спремне су на све.

 

Ја писао сам стихове на бледом папиру,

док њих две се нежно миловаше.

И у налету страсти, том љубавном виру,

да им се придружим оне ме позваше.

 

Генетски састав њихових гуза,

усана, струка и груди,

као да је пореклом од неких Муза

и надреално искуство ми нуди.

 

Док оне као Сукубе око мене,

летеше прскајући соковима страсти,

од крви набубрише све моје вене,

препустисмо се заједничкој врелој власти.

 

Није било стида, претварања, лажи.

О, Боже како пријаше те немирне руке.

На њиховим телима сок љубави

заједничке, страствене и слатке муке.

 

И спуштајући се на колена доле,

док тихо ми шапташе како ме воле,

узеше га влажним својим уснама, врућим

као укроћене даме, у очи ме гледајући.

 

Наша тела врела иако је зима,

лед топимо нашом страшћу,

десет ожиљака на мојим леђима –

  као доказ да под њиховом сам влашћу.

 

А оне неуморне, пуне ентузијазма,

улоге се мењају, као и позе,

на врхунцу смо заједничког оргазма,

испуњењу секса дневне дозе.

 

О, како прија чувати ту тајну

Пити за столом на ком су лежале,

репризирам ту сцену страсну, бајну,

у којој сву себе су ми дале.

 

И нестаде тад сваки духовни немир,

ми у облацима, лебдимо, сањамо,

а кафана постаде бескрајни свемир,

који једно другом несебично поклањамо.

 

297 ПУТА ПРОЧИТАНО