Дан: 28. јул 2023.

Крени сам у свитање,
не постављај себи питање,
не остављај за собом ништа,
ни снове ни празна дворишта.

Крени док зора пуца,
и срце ти снажно куца,
у нове дане, кад сване,
Сунце кад обасја, кад огране.

Успомене остави крај пута,
без њих ће душа лакше да лута,
неће ништа да смета, да је спута,
ни чежња неће да је гута.

Крени, иначе нећеш стићи,
ни свом циљу нећеш прићи,
крени, путовање ти је у крви,
останеш ли, туга ће да те смрви.

Срешћу те једног дана,
можда баш, кад душа буде стала,
од надања пустог одустала,
можда баш тада,
у мирису ружиног хлада.

У вртлогу жеља и сећања,
да ли ћу трезвен бити ја,
да раздвојим машту и збиљу,
док љуљам их као мајка,
уснуло дете у крилу.

Нада, што силно ме држи сада,
скупља жеље к’о бела стада,
не да том флуиду да страда,
нада, све је што имам сада,
нада јача, док све друго пропада.