Из дела“ КОГА ЋЕ СУТРА ВОЗИТИ ТАКСИСТИ“
У својој пјесми „ ИЗЕТУ САРАЈЛИЋУ“ Мргарита Алигер, аутор чувене ратне поеме ,,ЗОЈА“, каже:
Опрштати се наша је вјечита коб.
Да, Маргарита Јосифовна, многи весели празници наших сусрета пролетјели су као као кадрови у филмском журналу, али можда да бисмо једног дана схватили да је будућност јучерашњице и иначе најпоузданија и најизвеснија од свих будућности.
Мајаковски је писао:
Не ви,
Мама Александра Алексејевна,
сва је васељена
породицом засијана…
Пјесник Силвије Страхимир Крањчевић, чији се гроб налази у близини куће у којој станујем, зар је могао помислити да се сретне са својим првим сусједом Џозео Кардучијем?
А ја сам лани читаву Мкедонију обишао у друштву са Афричким пјесником Џоном Актувејом Акајем!
Џон Акај, с којим започиње књижевност хемијском оловком куплљеном у једном охридском киоску, сада је можда у својој Акри.
Пише своју прву главу афричког „ Евгенија оњегина“!
Гдје бих ја Џона срео да није било Струшких вечери које су такође изашле из Ликосових фестивала . . . да није умро Џо Фостер Далас … да пјесници, искористивши повољан тренутак попуштања међународне затегнутости нису одлучили да и сами крену у сусрет једни другима?
Прошлог мјесеца већ описаног у овим записима Жења Винокуров, који је жалио што са мном није ишао у ГРУЗИЈУ, видно узбуђен послао ми је писмо шефа славистичке катедре Келнског универзитета који га позива да на његовој катедри одржи тромјесечни курс из савремене руске књижевности. Било је то у Москви у ресторану Дома писаца, у оној истој згради у којој су некада живјели Ростови. У некој од оних одаја, можда у оној у којој сам на час прије тога ручао са Бранком Бошњаком и Адемом Гајтанијем, Наташа је дрхтала над својим Болконским. А ШТА СМО МИ СВИ, што би рекао Дервиш Имамовић бивши заточеник многих нацистичких злочиначких логора, него јунаци неког „Рата Мира“. Хоћу да читалац мојих списа схвати каква је величанствена ствар – мир у свијету. 1944. године Жења Винокуров светећи се за порушену филхармонију Кијева, нишани у торањ неке њемачке цркве. Сада са нешто већим стомачићем, иде у Келн да предаје о Пушкину и Мајаковском.
И – зашто је требало да 50 милиона људи изгине на бојиштима Другог свјетског рата?
Да би у трећем чину те најкрвавије драме коју памти историја, Борман, ко ли бензином полио хитлерово тијело и да би грађани Кома видјели Мусолинија како виси наопачке с главом надоле?
Био сам први у свом покољењу који је написао ријечи – Други свијетски мир и Истокозапад. Први наслов је касније у новинарству прилично експлоатисан нико ми за њега никада није тражио ауторско право.
Нека није. Само да он Други светски мир потраје што дуже.
Имам ћерку којој не желим да јој на рукама издaхне њен Болконски.
Аутор Изет Кика Сарајлић.
Имајући у виду, а понукан временом у којем живимо, рат у Украјини итд.
Сматрао сам да овај КИКИН рукопис актуелношћу својом вреди, те да га пренесим у цјелини.
ТЕКСТ ПРЕНИО
Андреја Ђорђе Врањеш
