Сипај то вино боје крви,
рађа се песма, душу мрви,
ври, можда ћу бити први,
горим, од стихова све врви.
Сипај, брзо, гаси ту ватру,
руше ограде, хоће да сатру,
да после њих ничега нема,
сипај, души пустош се спрема.
Сипај то вино, зашто стојиш,
пожури немој да се бојиш,
ни те чаше да ми бројиш,
морам опити звер, зашто стојиш?
Множе се речи, на папир скачу,
неке су тужне, неке и плачу,
помешане су сећања и сете,
низ образ клизну, уплакан к`о дете.