ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ – Сандра Миладиновић

ВЕЧНОСТ БЕЗ БАЈКЕ

Што ме макар не лагаше боље
И душу ми не опише лажно
Па нек боли и јаче и горе
Кад истина зароби ме снажно!

Ни поља ми нису осунчали
Лековито биље би усахло
Потоци би пресахли без воље!
Да слободу не скривах ко благо!

Остах зато ненадмашно снена
Сањалица реалних сванућа
Што у лице смеје се пролећу
А руке јој препуне беспућа!

Да ми душа није пустоловна
Да ми срце није од мерака
Ово дете што живи у мени
Одавно би умрло од страха!

Што ме макар не лагаше боље
Не здробише опсеном у замке
Па нек боли и јаче и горе
Вечност оста без још једне бајке!

© Сандра Сања Мајра Миладиновић

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . . Види све чланке од Ljubodrag