
Sasha Milivoyev
BLACK STONE
Добродошли!
Sasha Milivoyev
BLACK STONE
ПЛАВА БУКТИЊА
Гориш у мени буктињо далека,
јер несвесно грех сагреши створ,
да пред тобом ето,
грешна стојим и за опрост милостиви молим.
Сунце си на сваком уранку,
дозволи, да окајем речи
у овој замршеној животној трави,
не чине радост мале ствари.
Свако јутро витице ми плете,
златно уплитање, злаћано песнички везе и,
на пучини разлива светлост,
преко трновитог брега.
Високо, до самог неба.
А ти, плам си исконске среће,
у плавом царству, бићеш и мој дом,
видим, да ће ме дан затећи уз огњиште
и да ће за мном пиштати само птице.
Настави са читањем “ПЛАВА БУКТИЊА – Данка Аврамовић Мијатовић”
МЕЛЕМ МИСЛИ
Више не умем за сламку истине да се хватам,
мути се поглед, мути се звук,
уместо разговетности – мук.
У тој тишини, од неправде сам на раздаљини,
ни са ким се вербално не сукобим,
никога у делању не уходим.
Посматрам са дистанце, у дну тишине,
раскршћа су давно пређена,
одлуке битне донесене, глатко, и изнуђене.
Правац је одавно заузет,
не очекујем рикошет,
корачам, углавном ми је заустављен лет.
С позитивном мишљу, кажу,
људи лакше напред гризу
равничарске и планинске путе вешто слажу.
Свој пут докрајчујем,
тихо, у сваком тражим мелем,
не знајући куд ћу до краја да се денем.
Гласу се губи јачина,
одлукама натукнута вредност танчина,
неизвесност будућности пука је истина.
Будила сам данпесмом веселе ноћи,док се месец као лопов шуњао,по клизавом крововима и златним српом жњео звездекао небеско зрело жито.
Љубила сам ружичасте откосе,набреклим жилама знојног тела у загрљај плела тихи уздах,као на тканом ћилиму шаре.
И на врх мог светионика,јутрос рано долетеле вранеи туга је почела да пупи,као црна ружа над младости што пребрзо море.
Дубоко у дупљи крволочни, храбри мрак певаи разлива отров жалости, и расте моћан,све већу снагу сакупља.
Падају ледени снопови,сад снови снежно белии никада не жалих толико, што не могу, с’њим истопити се, и умрети…