SASHA MILIVOYEV – BLACK STONE – MECCA, SAUDI ARABIA

Kaaba, Mecca, Saudi Arabia
Kaaba, Mecca, Saudi Arabia

Sasha Milivoyev

BLACK STONE

Mecca, Saudi Arabia
.
Translated by Ljubica Yentl Tinska
.
By the Black Stone
Sinful, on my knees,
with tears in my eyes,
I’m pleading,
begging for forgiveness,
when blood-red turned the skies,
the stone grew darker,
blacker than night,
and it used to be white,
as luminous as the daylight,
when from the Garden above,
it fell many a warm Mays ago,
when it fell from Jannah,
far, far down below,
it was whiter than milk
and whiter than snow,
blackened from within,
from human malice and sin.
.
Never let it slip away,
the dushman came from far away,
tried bringing Kaaba to its knees,
killing Muslims,
the desert still bleeds,
covered in corpses,
devoured by rodents and beasts.
.
The Judgement Days are dawning soon.
.
The Sun will stop,
merge with the Moon,
Into the particles
the hills will be shattered,
spill like the honey that is melted,
Allah will be a righteous judge to everyone,
To the fires of hell, the monsters will succumb,
The stone will shine
with whiteness of dazzling purity,
The stone will be singing eternally,
The songs of joy, love and harmony.
.
.
Translated by Ljubica Yentl Tinska
.
Copyright © by Sasha Milivoyev, 2022
Saša Milivojev
Saša Milivojev

ПЛАВА БУКТИЊА – Данка Аврамовић Мијатовић


ПЛАВА БУКТИЊА

Гориш у мени буктињо далека,
јер несвесно грех сагреши створ,
да пред тобом ето,
грешна стојим и за опрост милостиви молим.

Сунце си на сваком уранку,
дозволи, да окајем речи
у овој замршеној животној трави,
не чине радост мале ствари.

Свако јутро витице ми плете,
златно уплитање, злаћано песнички везе и,
на пучини разлива светлост,
преко трновитог брега.
Високо, до самог неба.

А ти, плам си исконске среће,
у плавом царству, бићеш и мој  дом,
видим, да ће ме дан затећи уз огњиште
и да ће за мном пиштати само птице.

Настави са читањем “ПЛАВА БУКТИЊА – Данка Аврамовић Мијатовић”

МЕЛЕМ МИСЛИ – Снежана Марко-Мусинов


МЕЛЕМ МИСЛИ

 
Више не умем за сламку истине да се хватам,
мути се поглед, мути се звук,
уместо разговетности – мук.

У тој тишини, од неправде сам на раздаљини,
ни са ким се вербално не сукобим,
никога у делању не уходим.

Посматрам са дистанце, у дну тишине,
раскршћа су давно пређена,
одлуке битне донесене, глатко, и изнуђене.

Правац је одавно заузет,
не очекујем рикошет,
корачам, углавном ми је заустављен лет.

С позитивном мишљу, кажу,
људи лакше напред гризу
равничарске и планинске путе вешто слажу.

Свој пут докрајчујем,
тихо, у сваком тражим мелем,
не знајући куд ћу до краја да се денем.

Гласу се губи јачина,
одлукама натукнута вредност танчина,
неизвесност будућности пука је истина.

Настави са читањем “МЕЛЕМ МИСЛИ – Снежана Марко-Мусинов”

ЛЕДЕНИ СНОПОВИ

Будила сам данпесмом веселе ноћи,док се месец као лопов шуњао,по клизавом крововима и златним српом жњео звездекао небеско зрело жито.

Љубила сам ружичасте откосе,набреклим жилама знојног тела у загрљај плела тихи уздах,као на тканом ћилиму шаре.

И на врх мог светионика,јутрос рано долетеле вранеи туга је почела да пупи,као црна ружа над младости што пребрзо море.

Дубоко у дупљи крволочни, храбри мрак певаи разлива отров жалости, и расте моћан,све већу снагу сакупља.

Падају ледени снопови,сад снови снежно белии никада не жалих толико, што не могу, с’њим истопити се, и умрети…