Дан: 18. септембра 2022.

Покушаћу написати песму
У ноћи светлосјаја,
док дуга сазвежђе љуби
И месец свира на виолини
Оставићу иза себе звезде
у ноћној тишини
Сва залудна пристаништа
И животне промашаје,
нек не остане ништа
Да на поплочаном путу љубави
Љубим стихом сањара свог
Што у загрљају недостајања нежно спава
Загрлићу сваки тон његове песме
Јако, најјаче да се не настане птице зломислице
Да по нашој љубави не жању суву трава
да лете лептирице
Не знам хоћу ли умети и смети
Чаролију мелодије душом написати
Или само потрошити време
Гордог усамљеног галеба
Што чежњиво чека
На обали немирног мора и чекаће довека
И кад се загледам у крајолик неба
Сваки пут ми друга слика,
слика драгог ми лика
Плашим се очи да затворим
Јер постоји у мени и ране ми лечи
Нека тамна дубина коју не знам да точим у речи
Док се песма расцветава у мирисе ноћи,
mоја звезда тихо пева
“Молим те опрости”
у ноћ тихо прозборим
Хоћеш ли доћи
Тужна је и претужна
моја песма,
о, моја младости.