ПЛАВА БУКТИЊА – Данка Аврамовић Мијатовић

ПЛАВА БУКТИЊА

Гориш у мени буктињо далека,
јер несвесно грех сагреши створ,
да пред тобом ето,
грешна стојим и за опрост милостиви молим.

Сунце си на сваком уранку,
дозволи, да окајем речи
у овој замршеној животној трави,
не чине радост мале ствари.

Свако јутро витице ми плете,
златно уплитање, злаћано песнички везе и,
на пучини разлива светлост,
преко трновитог брега.
Високо, до самог неба.

А ти, плам си исконске среће,
у плавом царству, бићеш и мој  дом,
видим, да ће ме дан затећи уз огњиште
и да ће за мном пиштати само птице.

© Данка Аврамовић Мијатовић