Пред дверима Неба на капке Свевидећег куцам,
руком првог човека, протераног из раја,
горке молитве покору као хлеб насушни кушам.
Којим добром грехе да искупим у оку бескраја?
Дланове је склопила к`о покров – мараме црне,
а косе – гнездо гуја, у тамни вилајет сплела.
Док задушна свећа сунца крваво трне,
на крсту срца њена ме љубав разапела.
Од сјаја недохватних небеса се скривам
у сенци крошње њених трепавица.
Она карневал сенки у чудесној игри снива.
Звезда бих да будем и тајна у понору зеница.
Праскозорје ноћ у расцвату сунца топи.
Пијане чежње моје су ругалице срећи.
Још увек чекам да очи снене склопи,
да имам где, од себе, у очају побећи.
Лице ме њено гледа, а ја – марионета,
из огледала капи росе којом се умива.
Гласоноше нек` телале на све стране света:
“Проста јој била ова љубав жива.”
Дан: 17. април 2022.
Нове књиге – МОНОГРАФИЈА МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021.
Љубодраг Обрадовић
УЗ или НИЗ МОРАВУ?
Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.
Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.
Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Јер, одавно ме љубав није понела
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.
Све реке, одувек, некуда теку,
полако односећи наше наде.
Одувек сви газимо исту реку
и живот нам неко од рођења краде.
Све наше истине неумитно вену,
заблуде су нам, из дана у дан, веће.
Ја још љубоморно чувам успомену
на своју младост и те дане среће.
Кад сам у моравским вировима
конопљу са својима знао киселити…
И сањао, да ће ми после, на прелима,
девојке у живот љубав уселити.
Кад сам у моравским воденицама
брашно од целог зрна пшенице млео
и волео цуру са бујним плетеницама,
која се памти за живот цео.
Кад сам у вечери топле, летње,
газио спрудом и моравским брзацима
и знао, да спречити ме нико неће,
да кроз живот пловим на стиховима.
То сећање и сад ме у изазове узноси…
Животно искуство само је обмана!
Живот слабиће као сабљом коси
и исклеше им у срцу безброј рана.
А ја још увек у души гајим спокој.
Стихови ми изнова, срцу мир доносе.
Свако живи нек живи сан свој,
а моје мисли, сад су као кап росе.
Ако их рука одмах на папир не разлије,
своју истину и од мене ће скрити.
Као сунце, кад првим зраком росу попије,
тако ни мене, ни мисли, више неће бити.
И куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Ја више не бринем за те ситне детаље,
јер знам, прошлост се не враћа никад!
И куда и како пливати даље,
кад је на сред Мораве укотвљена скела?!
Судбина и мени одговор по голубу шаље:
Животна струја те, низ матицу, већ понела…
© Љубодраг Обрадовић
Морава као бајка
[ddownload id=”3637″] – ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО!
Уместо увода – Љубодраг Обрадовић – Шта је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК?
И да одмах одговорим: МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје!
Настави са читањем “Нове књиге – МОНОГРАФИЈА МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021.”
Настави са читањем “Нове књиге – МОНОГРАФИЈА МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021.”
DA LI SU DODIRI DALEKI – Slobodan Jevremović
Snovi odavno sanjani
A daleke livade postale uspomene,
Zli su napisali storije života
A kuće ostale napukle, neme,
Zidova praznih i punih uspomena
Iz života prošlog i ovoga novog,
Dalekog, stranog, betonskih lepota,
Bez livada snova, bez belih rada,
Narcisa, ljutića i detelina,
Onih livada kaćuna bez nas.
Bliski su ostali daleki dodiri
Sanjanih lepota predivne duše,
Kad drhtaji govore a reči ćute,
Kad budni sanjaju neke ljude,
One posebne, dobre, jedine,
Drage i nežne, neke daleke,
Baš one najdraže, upravo te,
One što postaše nove istine.
Ko je taj čovek iz gomila ljudi,
Zašto je tajna za kim srce ti žudi,
Ko je taj što tvoju raduje dušu
I daleke dodire blisko donosi
Samo u odaje, samo u radosti,
U tvoje sve to, lepote sanjane,
Tamo, iz one daljine bliske,
K’o neki lek, za dušu spas,
Tamo, sasvim, u blizinu nas…
Noć nije bila, sada je dan,
Ti sanjala nisi i nije to san.
(Bgd, 17.04.2022.)
