ISTINA
I noćas sam budna, gledam u daljinu,
tražim po njoj snove iz ondašnjih dana,
na trenutak duša zađe u milinu,
u stvarnost je vrati neprebolna rana.
Ni slutila nisam sta me posle čeka,
koja me golgota iz potaje vreba,
davala sam tebe, duši mesto leka,
letela sa nadom kroz prostransva neba.
S mislima o sreći čekala svitanja,
al` vetrovi barku zapljusnuše valom
iz zbivanja loših stigoše pitanja;
pa sad tužna lutam opustelim žalom.
Povučena tugom gledam u daljinu,
s uzdahom u duši, prihvatam istinu.
Настави са читањем “ISTINA – Jasmina Dimitrijević”