Дан: 5. април 2022.

Мајко, моја мила!
надам се да те моје писмо
затиче у здрављу
и да су сви наши добро.

Очи склапам уморне, бесане
Када се ноћ отима од дана
крик се камени у њима
а нема краја на видику.
Нема видика.

Каква је то сила која човеку
оставља само бол, увреду и трпљење?

Шајкачу носим на мртвој глави
Јаук се чује!
Дању јауче камен, а мрак је проплакао
Ту смо сад сви и живи и мртви,
ни живи ни мртви

О кад би се могло – из понора у небо!?

Предасмо земљи мртве без опела…
Беше то мимоход мртвих ногу
Хоће ли ко ставити крст од два уломка гране
и изрећи хришћанске речи на гробу за опрост?
свима који су раштркани по свету и по гробљима

Туђинама измучено срце хтело би натраг у колевку
Када од бола загризем песнице комад чеснице усним,
ко да ми пружаш

А недељу ником и ничему не дам
Сваке недеље смо зај`но
и све је као некад и сада не постоји

Ако икако узмогнем, па се вратим
желећу само једно – да ти руке топле изљубим
захвалан за сву нежност што ми икада даде.

Воли те твој …