Јуче ми је у издању ПОЕЗИЈЕ СРБ изашла књига верских песама “Живот у вери”
У ВЕЛУЋУ НА
ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ
Причаћу вам сад о деди,
да се памти та старина,
с њим смо овде долазили,
кад се слави Госпојина.
Сећам га се врло лепо,
водио ме он на славе,
кола шинска, па још стара,
упрегнуте вукле краве.
Поседала породица,
ах, како је само било
ја сам био тако мали,
у мајчино трчим крило.
Кренули смо у свануће,
још изашло сунце није,
да стигнемо у Велуће,
за почетак литургије.
Кад смо стигли, сместили се,
стоку сву у хладовини,
ми у цркву, у тишини,
и то редом по старини.
Мајка носи букет цвећа,
од кадифе и јасмина,
и прича ми да ће попа,
кашичицом дати вина.
На кошеној младој трави,
кад прођоше два три сата,
мајка бели чаршав стави,
ту је пиле и салата.
На ливади, много људи,
ту се игра, коло вије,
виолина стара гуди,
а хладно се пиво пије.
Овде сладоледa има,
донео Стoпањац Сима,
бомбонџија један стари,
лизала и слатке ствари.
Лубеница ту се хлади,
за свaког да се ослади,
ја искук`о сладоледа,
да ми куглу купи деда.
Од тад прође пола века,
постао сам и ја дека,
па сам на овај диван дан,
спремио „опел караван”.
Идемо сад сви из куће,
правац данас у Велуће,
Богдан, Лена, мали Коста,
Ал` знајте да није доста.
Ако Бог да биће срећа,
купићу и кола већа,
е вала купиће деда,
и комби ако затреба.
Унучићи су за деду,
срећа, свуд ћемо на славе,
са сећањем на мога деду
и његове рујне краве.
А кад прође пола века,
бићете бака и дека,
причаће се благо мени,
кад сам ја био на сцени.
Деца нам жива и здрава,
наздравимо чашом вина,
некa нам је срећна слава,
дан – Велика Госпојина.
