Мајчино писмо – Жељко Поштић

Мили сине мој, очи моје, чувај се!
Нека нас. Ми смо сви добро.
Мисли на своју нејач и чувај се!

Не падај сине ни пред ким, осим пред Бога,
на колена. И не дозволи да постанеш сужањ,
образ не каљај. Нека буде чист, као вазда.
Отвара ли Бог злу сва врата да би нас искушао?
Зар гласнику који носи добро, Бог није дао крила
да престигне оног који носи зло!?

Рат је сине, ђавоља измишљотина,
пун одважности, и страха и јунаштва,
кукавичлука, и мржње и освете…
Али, своја груда се чувати мора!
Први гину они којима ниједан заклон није добар.
Немој сине, тежити за чином и изгубити главу.

О, Боже!
Да ми не погину и речи у грешним устима
од бола који надвладава разум
пред овом несрећном земљом,
од очаја који ме гуши!

Мили сине мој, пиши сине.
Обрадуј ми остареле очи словом
да си жив и да си добро.
Пиши сине, за љубав мајке твоје
и остај ми здраво.

Настави са читањем “Мајчино писмо – Жељко Поштић”