Rođenjem dobijaš na dar cvet
čistog svetla neukaljan i svet,
nosiš ga sa sobom kroz život
gajiš lepotom vrlina ili ga guta potop.
Posejano seme u srcu
ljubav,vera,nada,
pali u tebi Božansku varnicu
ili u crnim potocima propada.
Ne daj da u srcu seva
da ga u korenu spale munje gneva,
čuvaj mu listove od zlobe i pakosti
čuvaj latice od gadosti i gramzivosti.
Takav cvet u poljima ne postoji
taj cvet svetim svetlom dušu boji,
najlepši cvet raste u nama
na laticama penjemo se zvezdanim merdevinama.
Zalivaj ga suzama pokajanja
neguj osećanjima,srcem vrlina,
o kad dođe vreme cvetanja
o kakav plod se rađa,kakva duši milina.
Sreća,mir,radost,
Duh Božiji svije gnezdo u čisto srce kao lastavica
nada otvara stotine kapija na tavanici vasione,
ne dozvoli takav cvet da uvene.
Čini dušu krepkom,svetlom,spokojnom,
blagodarnom umilnom,
darove kakve car zlatom ne kupuje
mirno srce rudnik ljubavi,duša planinama sreće putuje.
Iz Boga ishodi blagouhani miris cveta
razliva se po ljudskoj duši
ne ostavlja čoveka dobra u duhovnoj suši,
večno mlad nosi ljubav, ulepšava svet,
jer u tebi je zasađen Hristov cvet.