Spavam sanjam čudna svetla
putujem kroz nepoznate kolibe
čas daleko,čas ispred sobe,
prelazim granice snova
spuštam se na žuto polje
prekriveno žutom čojom,
nazirem nešto kod drenova
bliže mi je vidim bolje,
gledam zlatnog petla
sija žutom bojom.
U trenu padam preko praga
ispod se otvara crna rupčaga
vrtlog odvratnog crnila,
gubim se usred bunila.
Ponor tama
propadam sve dublje
progutaće me jama,
nema dna
ne budim se iz sna.
Zustavlja me nevidljiva nit
vuče me gore
vadi me iz noćne more.
Osećam ruku,stisak grčevit,
ne vidim lice
vidim kapuljaču crni plašt lebdi,
neke sitne iskrice
svetlo me izvlači
iz tamnih adi.
Ko si ti,šta je to,
čekala me crna rupa besna
a ti si me vratio iz sna.
U snu mi se javilo,
čuo sam dubok glas
ime Urilo,
hvala svetlosti silo.
Arhanđel svetla visok čin
zakucao je u ponor
svetli klin.
