Месец: фебруар 2022.

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић

ПОБЕДНИЧКА ПЕСМА У КАТЕГОРИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС

 

Погледај у небо, шта видиш ми кажи,
црнило са сјајем ил’ посуте снове,
капи горке истине или беле лажи
од тебе што слушам целе ноћи ове.

Слажи ме вечерас како себе видиш
у очима мојим, како то је знак.
Слажи ме вечерас да светло си нашао
у истим, а касније донео им мрак.

Слажи ме, вечерас, како твоје мисли
пред мојима постају узбуркано море
Слажи ме вечерас како мир си открио,
иако још увек срца нам се боре.

Слажи ме, јер лажем дуго сама себе
како нешто осећам, како ми је стало.
Слажи ме! У противном опет ја ћу тебе,
као да емпатије немам баш ни мало.

Слажи ме, ал’ знамо да то нису лажи
и све ово твоје чисто срце збори,
слажи ме, јер моје неистину тражи,
а због ове следеће вечно ће да гори:

Слагаћу те, рећи ћу да те силно волим,
а онда окренут се, болне очи крићу,
јер овим те напуштам и за опрост молим
што крила сам сломила анђеоском бићу.

Настави са читањем “СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић”

ДА – Андреја Ђ. Врањеш

ДА

Има жена које везти знају,
неке знају да чекају,
понеке знају орезивати руже,
постоје жене које све знају, све стигну,
лепо је упознати жену која је жена.

Настави са читањем “ДА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ

У пуном је јеку берба грожђа
миришу виногради на вино.
Пуне се бачве, каце, бурад…
Има да пијемо, да се веселимо.

Није битно какве је боје,
да ли је бело, црвено или црно.
Битно је у јесењим данима,
да се убере свако зрело зрно.

А још када је родна година
и Бог га чува од невремена и олује.
Сваки добар домаћин и виноградар
има пуно разлога да се радује.

Вино се пије када се воли,
вино се пије за добро здравље.
Вино се пије када се колач сече,
вино се пије када је свако славље.

У свакој прилици пожељно је вино,
од рођендана па све до краја живота.
Па какав би то живот био без вина,
вино, па то је пиће „Божја благота“.

Настави са читањем “ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић”

VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić

VENČANJE MOJIH SLOVA

Ne znam da li sam jos uvek živa,
Ili sam u prahu pesme rasute?
Tiho dišem i sanjam venčanje mojih slova…
Stadoše pred oltar obučeni u ruho simbola
Pod šifrom večnost!
O, kakva radost preplavi moju dušu.
Uz topli zagrljaj pesama i soneta,
Osećam da kružim Globusom sveta…
Polako ustajem iz kreveta,
Rasanjujem nesanicu,
I sakupljam sve omiljene pesnike
Da zajedno podelimo radost
Venčanja mojih slova.

VIDEO

Настави са читањем “VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić”

ПАНЂУЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ПАНЂУЛА

Кад сам га видео, срео први пут,  неком је нешто лануо, У брк му скресао и насмејао се. Не знам ко је био тај коме се унео у образ али је одувек Панђула  смео. Један од оних  момака којег сваки град има,  атлетски грађеног тела, са показаним бицепсима, трицепсима, одважан природом , никада нешто много  миран, у вечитом је покрету, сталан  у  навикама и наканама. Али Панђула има много више у свом бићу  од радосног делије који ломи женска срца. Продуховљен, зна проценити  која је слика уметнички ваљана, која песма има дубоку поруку, разуме се у стилске поступке књижевног стваралаштва, бави се с времена на време сликарством у оквирима савременог реализма.  Код њега је  наглашена визија истине, уочава  људске вредности, ако је појединац егзистенцијом  угрожен а зна колико је  духован, он нема колебања,  јасно ставља до знања да му не треба наредбодавац, да се од њега не очекује учествовање у прљавом деловању, односно дејствовању против  свести и савести. Лепота је основни постулат уметности , налази  се као константа у вредностима људског духа. Панђула зна  дивити се лепом, али зна и  да задиви собом.

Снага овог вечитог младића је у  храбрости да се отме мишљењем властитим од свега што квари изразиту истину, може бити, песма, слика, карактер човеков. Он  има свој став и не подлеже притисцима било чијим, било каквим, са било којих страна.


Настави са читањем “ПАНЂУЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић

ОНА ЈЕ ТУ

Она је ту,
одмах иза очаја,
у гомили,
иза леђа очајника,
да се сакрије,
али ја је видим,
ја је осећам.

Она је ту,
бледа ко зид,
ко цигла,
модра ко небо.
Сад се смеје,
док другарици прича,
неку глупу причу,
којом тера језу,
око срца шћућорену.

Она је ту,
на дохват руке,
одмах иза илузија.
Не хаје за мене
и моју просуту страст.
Ту је,
у својим сновима,
не схватајући моје жеље,
патње, страдања, очај…

Настави са читањем “ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић”

Zašto kriješ – Miško Pločić

Zašto kriješ da si moja bila
Sa mnom si na jastuku sreću snila
Jedno drugom smo se na ljubav kleli
Rastali smo se al smo se voleli…

Zašto kriješ da smo srećni bili
Nemoj kriti,ljubav se ne krije
Reci svima,istinu kaži
Da te niko od mene voleo više nije…

Zašto se stidim ljubavi i sreće
Ni tvoje srce ti verovati neće
Voleo sam te,volela si i ti mene
Ne laži sebe,suza će da ti krene…

Настави са читањем “Zašto kriješ – Miško Pločić”

МАНГУП – Љубодраг Обрадовић

 

МАНГУП

Мангуп си,
битанга и слично…
Увек на своју руку,
стално у покрету,
на ветар личиш.
Савете не слушаш,
настојиш спровести лично,
сваку своју одлуку…
И тим се дичиш!

Настави са читањем “МАНГУП – Љубодраг Обрадовић”

TAJ MALI SITNI ČOVJEK – Mirko Popović

ja pred zaključanim rukopisom:
ono što je bonacom valove ukrotilo
tražiš u pješčanom beskraju
tražiš u sjenci druge strane izdisaja
ali nitko te ničem ne podučava

Настави са читањем “TAJ MALI SITNI ČOVJEK – Mirko Popović”

Да ли си некад – Драгојло Јовић

ДА ЛИ СИ НЕКАД

Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.

Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.

Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.

И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.

Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.

И све би зрачак и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.

Настави са читањем “Да ли си некад – Драгојло Јовић”