ДА ЛИ СИ НЕКАД
Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.
Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.
Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.
И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.
Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.
И све би зрачак и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.
(C) Драгојло Јовић
Изузетна песма, дубоко мисаона, рефлексивног карактера, која никога неће оставити равнодушним. Од мене оцена 10!
Високе оцене дајете професоре.
Хвала велико.
Све похвале за ову песму, коју сам изгледа „ пропустио.”
Једино ме брине задњи стих и мисао.
Ако је све тако, живот губи смисао.
Поштовани Душане,
Драга ми је свака Ваша оцена и коментар.
Песме су Вам изванредне и радо прочитам сваку.
Добро здравље.
Хвала вам господине драгојло на лепим жељам а и прелепом коментару везаном за моје песме. Још једном све похвале за вашу одличну песму.