МАНГУП – Љубодраг Обрадовић

 

МАНГУП

Мангуп си,
битанга и слично…
Увек на своју руку,
стално у покрету,
на ветар личиш.
Савете не слушаш,
настојиш спровести лично,
сваку своју одлуку…
И тим се дичиш!

Настави са читањем “МАНГУП – Љубодраг Обрадовић”

TAJ MALI SITNI ČOVJEK – Mirko Popović

ja pred zaključanim rukopisom:
ono što je bonacom valove ukrotilo
tražiš u pješčanom beskraju
tražiš u sjenci druge strane izdisaja
ali nitko te ničem ne podučava

Настави са читањем “TAJ MALI SITNI ČOVJEK – Mirko Popović”

Да ли си некад – Драгојло Јовић

ДА ЛИ СИ НЕКАД

Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.

Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.

Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.

И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.

Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.

И све би зрачак и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.

Настави са читањем “Да ли си некад – Драгојло Јовић”

GOSPODAR MILOŠ-Miroslav Krnjeta

Hej Miloše bojeva junače
ostao si da liješ narodnu suzu
ostavio glavu na milost pašinom topuzu,
u bitkama prvi,izranjavani Srpski vuče.

Pevaj guslaru gudi  u žicu
neka pamte pokolenja kako barjak drži
i bije turske kapetane u gradu Užicu,
vojvoda Miloš ognjem janjičare sprži.

Vide ti se glava na Stambol kapiji
ti prevari Pašinu jatagan kafu
Pašino srce voli zlato,svilu i kadifu
hej Miloše ti u šume skupljaš čete po Srbiji.

Pa u Takovu zboriš,valja braćo ginuti,
za slobodu vojevati,raju od kolca štititi,
nek se diže šuma i gora,trava i čičak
sve u boj na LJubič i Čačak.

Hej Miloše borbom vaznese Srbiju trijumfu
tvoja ruka vaskrsne državu u hatišerifu,
raji skinu jaram,svoju njivu oru zorom,
Srbi te junače zovu gospodarom.

Pevaju Srbi vino piju pesme odjekuju
doneo si sunce slobode u Srbiju,
otišao veliki kneže u dovre Nemanjića
ostavio pečat Srbije,gospodar Miloša Obrenovića.

UTIHNULA PESMA – Miroslav Krnjeta

Slušao sam raspevanu pticu
koja samo u proleće peva,
gledao sam malu zlaticu
cvrkutanjem deli sreću iz gajeva.
 
Sada cvrkuće u kasnu jesen
plamen pesme se lagano gasi
zlatna boja je sve manje krasi,
jesenji vetar guši poj blaženi.
 
Nema je u proleće sreću ne deli
sedi na goloj grani tiho šapuće,
tuguje,pevati više ne želi
niko ne čuje ljubav pesme u proleće.
 
Izgubila sjaj zlatnu lepotu
opustele krošnje bez pesnika  životu,
vesela igra po gajevima prestala
melodija duše zanemela i zauvek nestala.

Настави са читањем “UTIHNULA PESMA – Miroslav Krnjeta”