СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС
Погледај у небо, шта видиш ми кажи,
црнило са сјајем ил’ посуте снове,
капи горке истине или беле лажи
од тебе што слушам целе ноћи ове.
Слажи ме вечерас како себе видиш
у очима мојим, како то је знак.
Слажи ме вечерас да светло си нашао
у истим, а касније донео им мрак.
Слажи ме, вечерас, како твоје мисли
пред мојима постају узбуркано море
Слажи ме вечерас како мир си открио,
иако још увек срца нам се боре.
Слажи ме, јер лажем дуго сама себе
како нешто осећам, како ми је стало.
Слажи ме! У противном опет ја ћу тебе,
као да емпатије немам баш ни мало.
Слажи ме, ал’ знамо да то нису лажи
и све ово твоје чисто срце збори,
слажи ме, јер моје неистину тражи,
а због ове следеће вечно ће да гори:
Слагаћу те, рећи ћу да те силно волим,
а онда окренут се, болне очи крићу,
јер овим те напуштам и за опрост молим
што крила сам сломила анђеоском бићу.
© Јована Марковић
Категорија: Млади песници
