Добродошли!
gdje je noćas tvoje lice
dok prilaze svijeće
i vatra pucketa
iza zatvorenih očiju
i noćnoga cvijeća
koje tone u prvi snijeg
…
zar ne čuješ kao nekad
blagost najbližih zvijezda
mekanu pitomost trena
u kojem me netko traži
iza sklopljenih očiju
i nepoznato obličje
kroz sobe pronosi Настави са читањем “GDJE JE NOĆAS TVOJE LICE – Mirko Popović”
Данас у цркви док звона звоне,
молим молитвом испред иконе,
за свако добро Вишњега Бога,
подука сећам се деде свога.
Док ме држао малог за руку,
шапутао је своме унуку,
савет по савет много је тога,
он ме учио да љубим Бога.
„Искрено увек се Богу моли,
јер Бог све људе чува и воли,
лоше долази са друге стране,
веруј у Бога и вечне дане.
Избаци мржњу, тај терет скини,
мржња човека несретним чини,
искрено мораш људе да волиш,
то ћеш постићи ако се молиш.
И док се молиш, то срцем чини,
искрено моли, ништа не брини,
љуби ти срцем Господа Бога,
љуби ти срцем ближњега свога“.
А ја сам био баш добро дете,
мисли ми стално ка Богу лете
и вођен руком од деде свога,
срцем се чврсто везах за Бога.
Живот ми брзо прође као дан,
својим животом сам задовољан,
ал` улагаћу и надаље труд,
за одговор добар кад дође суд.
И сада кад сам у годинама,
Богу се молим ја молитвама
и остаје ми да кажем свима,
деди захвалан на саветима.