МИЉКОВО – Миљко Шљивић

У манастиру „Миљково“,
предивна то беше слика,
бех и видех ово, ново,
са свих страна рој верника.

Под црквени су дошли кров,
да се моле, да се крсте,
да добију и благослов,
своју веру да учврсте.

Верника много беше ту,
a мала je црква ова,
и не могаше сви у њу,
па се гради већа – нова.

И радују се свему том,
oна им је ко други дом,
посвећена је црква свом,
Светом Јовану Шангајском.

Јован је светитељ врли,
Јован овде монах беше,
па народ њему баш хрли,
људи то знају – не греше.

Ко руски племић се роди,
а српско порекло води,
циљаше из срца свога,
живот је вера у Бога.

Утицајан беше јако,
сви га прихваташе лако,
своју дадиљу усмери,
Православној руској вери.

Настави са читањем “МИЉКОВО – Миљко Шљивић”

МУК ВЕЧНОСТИ – Душан Комазец

Маестрал, звезде,
говор усана
и након свега
лелек душе болне
што тражи спознају
давно прошлог дана.
Мук вечности
затвара ми душу.