VENČANJE MOJIH SLOVA
Ne znam da li sam jos uvek živa,
Ili sam u prahu pesme rasute?
Tiho dišem i sanjam venčanje mojih slova…
Stadoše pred oltar obučeni u ruho simbola
Pod šifrom večnost!
O, kakva radost preplavi moju dušu.
Uz topli zagrljaj pesama i soneta,
Osećam da kružim Globusom sveta…
Polako ustajem iz kreveta,
Rasanjujem nesanicu,
I sakupljam sve omiljene pesnike
Da zajedno podelimo radost
Venčanja mojih slova.
Настави са читањем “VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić”