Месец: август 2021.

РЕКА СПОМЕНА – Филип Булат


РЕКА СПОМЕНА

Прастарој ћуди с’врха неба сину
да порекне привидне сласти горчину.
Увезане књиге горе у камину,
у њима сиромасима удељују ситнину.

Шта је било јуче? Ко се пита данас?
Што човечног сутра мимоилази талас.
Ето, гле олуја, ко ће држат правац?
Чувати палубу и мотрити прамац.

Ко ће да гаси пожаре што пламте?
Да хвата се у коштац са страхотом ватре.
Повијени репови, ледне зиме-циче,
ни лоше представе на то не личе.

Глумаца је много за тесну сцену,
скривени суфлери предњаче трену.
Изгледа да свашта има своју цену,
ал’ неке су тајне скривене у трему.

Тамо где река спомена жубори,
ту се правде барјак поносно вијори.
Искрености барка правим курсом плови,
јунаштва, милоште… Данас-пусти снови.

Настави са читањем “РЕКА СПОМЕНА – Филип Булат”

Отвори дланове

 

Отвори дланове ка Небу
прими на њих кишну кап
осјети ваздух што линије
старе милује, нове исписује.

Испружи руке ка Мјесецу
и тамна страна длана
нестаће у сјају Луне
у игри зачараних пасторала.

Отвори дланове стојећи крај ријеке
зарони прсте у зелену воду
заграби длановима сопствену Слободу
испране трагове пораза ријека односи мору.

Отвори дланове и нахрани птице
мрвама искиданих немира
загрли вјетар испруженим прстима
очишћеног јуче, чистим сада.

Отвори дланове ка Небу
једна кишна кап пада управо сада.

В Р Е М Е   З Л А – Бранко Мијатовић

В Р Е М Е   З Л А

С пушком у руци кад пођох у рат,
док лиле су топле мајске кише,
не знах да згодиће се суноврат,
да ти и ја баш никада више.
С пушком у руци кад пођох у рат.

Давно је било, ал` сећам се још,
кад` брат је ножем под грло брату,
живот не беше вредан баш ни грош,
топовско месо згази гранату.
Давно је било, ал` сећам се још.

Настави са читањем “В Р Е М Е   З Л А – Бранко Мијатовић”

МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН – Јасмина Димитријевић

ОВО ЈЕ ИСТИНИТА ПРИЧА СА БАЛКАНА,
О ЉУБАВИ МАЛЕНЕ И КЛЕПЕТАНА,
СЕДАМНАЕСТ ГОДИНА ОНА ЈЕ ТРАЈАЛА,
ВИШЕ ОД ШЕЗДЕСЕТ ПОТОМАКА ДАЛА.

МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН

Винула се небу једна рода млада,
напустила гнездо да с другама лети,
ни слутила није да зло земљом влада,
зацрни се небо од страшне авети.

Пoлeтно лепрша, сунцу се весели,
радосна јој душа, у срцу јој мило,
само један трен, тугу од среће дели,
ранило је небо млађано јој крило.

За облаком сунце ненадано зађе,
од тешке ране у трави се превија,
у цвету младости метак је пронађе,
несрећна је судба у црно завија.

Господ помогао да рану зацели,
али да пoлeти више неће моћи,
сад’ се више јадна сунцу не весели,
тужна чека јутра и испраћа ноћи.

Несрећну и саму драги је видео,
поглед њен је имао чаробне мôћи,
на вечиту љубав одмах се заклео,
обећао с’ новим прoлeћем јој доћи.

Прохујала многа прoлeћа од тада,
из свог гнезда гледа кад ће да јој слети,
иза њих осташе покољења млада,
зар и птице знају тако се вoлeти?

Сваког јој прoлeћа ново гнездо прави,
његова Малена,од милоште поста,
међу њима било све више љубави,
а људима за наук ова прича оста.

Настави са читањем “МАЛЕНА И КЛЕПЕТАН – Јасмина Димитријевић”

Љубав једне жене

Док поноћно небо звездама бехара,
месечином ти милујем уснуло лице
Луд сам од љубави, срце из недара
на груди ти спустих, моја Несанице

А у косу сплетох венац пољубаца
Опијен росом наздрављам за срећу
Из прошлости сенке све ћу да побацам
Ти не слутиш да си заспала у цвећу

И да си ме тихог умирања спасла
клонулог на прагу срамног посрнућа
Док су ти крила анђеоска расла
повела си ме путем васкрснућа

На длану се твоме кријем од немира
Знам да сам био колевка беспућа
Открила си ме на рубу свемира
и вратила брижно у нежна сванућа

Испраћам самоћу, и гледам у очи
веру да препознам жене која воли
Повела ме путем којим редак крочи
и дала ми снаге ране да преболим

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА – Тихомир Јанићијевић

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА

Тракара разбој у звезданом лазу
Силопреља преде месечину златну
До свитања трчим по свиленом платну
И као прут дрхтим на вреломе мразу.

Моје детињство поред реке плаче
Од њега до мене порушен је мост
Мој најлепши сан је оглодана кост
Из копита ноћи жива ватра скаче.

Где су оне ноћи пуне плаве свиле
Кад су сваке ноћи стрељале ме виле
Ко украде моју јабуку од злата.

Сад пролазе друга деца испод дуге
Сад је моја душа пуна црне туге
На кавезу среће од чемера врата.

________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија

Радости, радости ми дај – Јелена Д. Крезовић

Радости, радости ми дај

Не тражим ти велика блага,
Злато и новац срце не иште.
Сигурност кућног прага,
Кров један, једно огњиште
И на њему ватре сјај.
Животе мој, надо моја,
Радости, радости ми дај!
Простри нада мном небо плаво,
Слободом нек ваздух замирише.
Да не посрнем, да стојим право
Сред олује, што на душу кидише,
Да се борим за срећан крај.
Животе мој, тврђаво моја,
Радости, радости ми дај!
Окити ми стрпљењем дане.
Умиј ми добротом лице.
Дашком вјере заљуљај гране-
Нек лепршају жеље, кʹо крила птице,
Мимо свих граница, у бескрај.
Животе мој, пјесмо моја,
Радости, радости ми дај!
Настави са читањем “Радости, радости ми дај – Јелена Д. Крезовић”

ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА 2021. – Макрешане

У порти Цркве Св. Илија у Макрешану, 19.08.2021. године, изведен је по 10 пут (јубиларан) богат културно-уметнички програм под називом ПРЕОБРАЖЕЊСКА БЛАГОДАРНИЦА – МАКРЕШАНЕ 2021. у заједничкој организацији МЗ Макрешане, КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана, Црквене општине Макрешане, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. У програму су поред домаћина КУД-а *МЛАДОСТ* из Макрешана наступили су и гости из Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Саша Милетић, Градимир Карајовић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Бата Костадинов, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић. Програм су својом музиком оплеменили Драган Живановић – хармоникаш и фрулаши, гости овог програма… Програм су осмислили: Радован Стевановић Мрки и Мирко Стојадиновић, а за техничку реализацију програма био је задужен Бранко Симић, шеф технике Културног центра Крушевац. Слике и видео је снимио Градимир Карајовић, а обрадио их је и поставио на Facebook i YouTube Љубодраг Обрадовић…

Slike na Fejsu