Suzo moja na Dvoru
gde mi je mati
da li je Una odnese
u zagrljaj krvavoj smrti.
O narode moj tužne li propasti
hiljade jauka i jecaja u koloni,
u Krajini više neće cveće rasti
svu lepotu zgaziše čizme i trombloni.
Plače Una niz most suze lije
uz rafale ispraća uvenule mučenike,
O muko šatorskog krila ispod tebe
dete mleko pije,rađa se i umire,
a krvava kama i vatra ide za tobom
vodi crne bojovnike.
E moja napuštena Krajino
spaljena,razrušena,ostavljena,
da zastave legija sa bojovnicima
Srpstvo i svetinje tamani,
bolna suzo i poslednja puško Krajine
ostala si u krvi na Dvoru na Uni.
Дан: 4. август 2021.
KREĆEM NA ODMOR
Krećem na odmor.
Molila sam za veće vozilo da bih sve muke i nevolje udobno smestila .
Ne mogu ih ostaviti nikome.
Navikle su da se ne odvajamo, tako lakše provodimo i noći, i dane.
Upoznale smo se kako su se rodile. Ljuljuškala bih jednu, pa drugu i osećala da im prija.
Sada, vezane smo tako čvrsto da se predstavljamo kao rođake.
Crtaju mi poruke po moždini kada se uspavam, pa i u snu ostajemo zajedno.
Poseban je razlog što ih i na letovanje vodim:
ako me talas proguta, moraću bilo kako da se izvučem jer će na obali plakati i dozivati me do beskraja!
Lutajuća Balada
U noći prepunoj sjaja,
u jednoj od onih najljepših noći,
kad jasno vidiš kako zvijezda pada
pogledaj dobro i vidjećeš,
bezbroj izgubljenih duša što
nebeskim prostranstvima luta.
U noći, kada mjesec ima čudesnu moć
kada ti pogled zvjezdano nebo krade
oslušni dobro i moraćes čuti
lutajuće duše pjevaju balade.
Oslušni, možda čuješ
i neki poznat glas
jer to su duše naroda tvog
kojemu je jedino još nebo ostalo
kao zadnja nada za spas.
U noći, jasnijoj od mnogih noći,
hiljade svijeća zapali sine,
za umorne duše naroda svog,
možda im makar malo ublažis bol,
na dugom, predugom, putu njihovom.
Zapali svijeće i pomoli se
tiho za njihov mir
jer i ti si dio njihovog stradanja,
dio njih i ne zaboravi nikad,
kada su noći posebno jasne,
tužne zvuke začućeš tad,
to je, sine, vapaj naroda tvog,
njihovih duša lutajućih, tužnih,
najtužnija lutajuća balada.
( ’98.godine )
Samo datum koji to nije
Ima datuma koji su ispisani u paru.
Ima datuma koji ostaju da ih samo mi pamtimo.
Ima datuma koje bi trebalo izbrisati radi ravnoteže u svemiru.
Ima datuma koji zaustave nove datume, jednom zauvijek.
Ima datuma koji rađaju i neke druge datume zbog kojih ne brišemo ni one za brisanje.
Ima datuma koji izrode kontra-datum, njega treba pamtiti, taj zaboraviti.
Ima datuma, a ima i budala koji pamte što ne treba, a zaboravljaju što bi trebalo.
Ima datuma za koje ne treba podsjetnik, bilješka, skica ni alarm
na mobilnom telefonu. Oni su istetovirani neizbrisivom tintom.
Oglašavaju se nepogrešivim zvonima duše.
Ima datuma koji u sebi nose razna osjećanja. I mrziš ih i voliš ih.
Samo nisi ravnodušan, a samo ravnodušnost želiš.
Ima datuma koji nisu samo tvoji, a odavno su jedino tvoji.
Ima datuma koji se nikad ne ponove, a poželiš, jer, datum se datumom izbije.
( ponekom, ponekad i uspije )
Ima datuma, a ima i ljudi koji žele da ih zaborave. I onih drugih, koji ih zaborave.
Ima svega na ovaj bijeli svijet, pa i datuma koji se poklope s istim brojevima, različitim bojama podcrtani.