РЕКА СПОМЕНА
Прастарој ћуди с’врха неба сину
да порекне привидне сласти горчину.
Увезане књиге горе у камину,
у њима сиромасима удељују ситнину.
Шта је било јуче? Ко се пита данас?
Што човечног сутра мимоилази талас.
Ето, гле олуја, ко ће држат правац?
Чувати палубу и мотрити прамац.
Ко ће да гаси пожаре што пламте?
Да хвата се у коштац са страхотом ватре.
Повијени репови, ледне зиме-циче,
ни лоше представе на то не личе.
Глумаца је много за тесну сцену,
скривени суфлери предњаче трену.
Изгледа да свашта има своју цену,
ал’ неке су тајне скривене у трему.
Тамо где река спомена жубори,
ту се правде барјак поносно вијори.
Искрености барка правим курсом плови,
јунаштва, милоште… Данас-пусти снови.