Дан: 24. август 2021.

Љубав једне жене

Док поноћно небо звездама бехара,
месечином ти милујем уснуло лице
Луд сам од љубави, срце из недара
на груди ти спустих, моја Несанице

А у косу сплетох венац пољубаца
Опијен росом наздрављам за срећу
Из прошлости сенке све ћу да побацам
Ти не слутиш да си заспала у цвећу

И да си ме тихог умирања спасла
клонулог на прагу срамног посрнућа
Док су ти крила анђеоска расла
повела си ме путем васкрснућа

На длану се твоме кријем од немира
Знам да сам био колевка беспућа
Открила си ме на рубу свемира
и вратила брижно у нежна сванућа

Испраћам самоћу, и гледам у очи
веру да препознам жене која воли
Повела ме путем којим редак крочи
и дала ми снаге ране да преболим

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА – Тихомир Јанићијевић

НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА

Тракара разбој у звезданом лазу
Силопреља преде месечину златну
До свитања трчим по свиленом платну
И као прут дрхтим на вреломе мразу.

Моје детињство поред реке плаче
Од њега до мене порушен је мост
Мој најлепши сан је оглодана кост
Из копита ноћи жива ватра скаче.

Где су оне ноћи пуне плаве свиле
Кад су сваке ноћи стрељале ме виле
Ко украде моју јабуку од злата.

Сад пролазе друга деца испод дуге
Сад је моја душа пуна црне туге
На кавезу среће од чемера врата.

________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија

Радости, радости ми дај – Јелена Д. Крезовић

Радости, радости ми дај

Не тражим ти велика блага,
Злато и новац срце не иште.
Сигурност кућног прага,
Кров један, једно огњиште
И на њему ватре сјај.
Животе мој, надо моја,
Радости, радости ми дај!
Простри нада мном небо плаво,
Слободом нек ваздух замирише.
Да не посрнем, да стојим право
Сред олује, што на душу кидише,
Да се борим за срећан крај.
Животе мој, тврђаво моја,
Радости, радости ми дај!
Окити ми стрпљењем дане.
Умиј ми добротом лице.
Дашком вјере заљуљај гране-
Нек лепршају жеље, кʹо крила птице,
Мимо свих граница, у бескрај.
Животе мој, пјесмо моја,
Радости, радости ми дај!
Настави са читањем “Радости, радости ми дај – Јелена Д. Крезовић”