Opet bih te čekala
Gdje kovčege zlatne
Sjećanja pletu
Добродошли!
Opet bih te čekala
Gdje kovčege zlatne
Sjećanja pletu

Пишем баш теби
Пишем баш теби
Да ме прочиташ
Када седиш будна у пет ујутру
И ништа нема смисла
Када бришеш прашину са мене
У два поподне
И није битно
Што пола сата оде
На кривудаве мисли
Безазлене проблеме
Имаш мене
Узми ме опет
Бићу ту сваки пут
Да ти кажем да сам била ту
И да сам иста
И да не мора нико да разуме
Јер нема шта да се разуме и уме
Има само да се осећа
Зато буди слободна
И буди слободан
И заборави на мене
Удуби се
У нова познанства
Са свежим звуковима
И смелим укусима
Удуби се
У светла јутра
Носталгију и цвркут птица
Ускочи у хладан мекан талас
Изврпољи се из загрљаја обале
Ослободи се земље
Очекивања и сидра
Препливај сумње и непогоде
Пусти се
Плутај
Уз снежне облаке
Па шта и ако потонеш
Посматрај чари мехурова
Док си ту и док постојиш
Посматрај белину својих шака
Док додирују зраке
Излазећег сунца
И пипни своју косу
Напокон је мекана