После једногодишње паузе, ове 2021. године манифестцију СУПЕС реализоваћемо поново у месецу јуну 2021. године под именом “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” и то у два термина и то:
- 1. Виртуелно представљање 28. јуна 2021. у 20:00 часова на сајту www.poezija.rs, односно на youtube, свих песника који су послали своју поезију на конкурс “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ”;
- 2. Одржавање СУПЕСА у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару (у термину који ће накнадно бити одређен, зависно од здраствених околности везаних за Ковид 91) и на коме ће моћи да учествују и победници са конкурса “ВИДОВДАН 2021. – ПоезијаСРБ” у обе категорије (млади и одрасли песници)…
- Све детаље и сам конкурс објавићемо до 15. маја 2021. године на сајту www.poezija.rs .
До тада погледајте како је изгледао СУПЕС 2006. !
У Дому културе у Треботину 2006. године одржана је и манифестација СУПЕС 2006. Манифестација се традиционално одржава сваке године у оквиру ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, која се у мају одржава у Дому културе у Треботину и етно кући Слободана Стојановића у Жабару, почев од 1997. године). Од 2013. године у манифестацију се активно укључује као суорганизатор новоосновано Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Погледајте како смо реализовали СУПЕС 2006. године заједно са изложбом слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2006.
 Љубодраг
Обрадовић  Спасоје Ж. Миловановић  Драган Тодосијевић  Небојша Стојановић  Томислав Симић  Миломир Бата Цветковић Погледајте приказ *SLIKE VREMENA* |
ДУВАЈ ВЕТРЕ “Дувај ветре, јаче, јаче, да не чујем срце како плаче”. Има ли на свету овом бога, има ли првде, или како за кога. Зашто патња срце да стеже, ниси једини, другима је теже. На свету овом милиони пате, траже срећу, али никако да схвате, да је само занос, њихова слобода, да им је давно подметнута нога, да се точак среће, за њих не окреће. На свету овом милиони пролазе, моћни их у пролазу газе. Траг остане, у срцу, у души, дуне ветар, траг се распрши. Има наде, али све мање и мање, није ово пролазно стање. Много се тога на свету понавља, комад је често исти, само се постава обнавља. “Дувај ветре, јаче, јаче, да не чујем срце како плаче”. © Љубодраг Обрадовић КАСАПСКИ СТО Нити је хтео за јасла да се веже, Него све се нешто по ливади скита, Те, одатле се види читав воловски рај, Добро ајде, што он за посао не мари, Ставише њега на један сто, Помисли, ово је једно одвратно место, Ех, ко на живу рану кад сипаш со, ВИДОВДАН |
