Месец: октобар 2020.

ВЕРА


                                        ВЕРА


Убеђен сам…
да је душа моја одувек тумарала безвременом тамом
од првог греха мог далеког претка
чекајући рођење мог тела и зрелост душе.

И дошло је то време, зло време
као време испаштања и искушења.
Мој свет је сведен на искорак старца
снага на немоћ заточеника у оронулом телу
промишљање на разумевање порука Творца…

Вера… то је оно што је скрио дубоко у мени од мене:
оно у човеку изнад људског,
она је снага Творца у човеку.
И зато је тражим, у себи, скривену у тајнама подсвести.

Борим се… да је нађем.
Са искреном вером у души, борбеног духа
Творац може учинити моје снове и жеље стварношћу

Нада… настала на исходишту вере и борбе
она ми никада неће дозволити да посустанем
предамном ће увек бити отворен неки пут
пут Творца и чисте душе и јасних мисли

Живот ће ми довека бити крвава борба са собом самим
да не постанем грех потомака својих
да не постанем клетва и испаштање нерођених
да зло не чека рођење нечије и зрелост његове душе.


Дуле Пауновић Мајданпек
18. октобра 2020.год.

Једном ћеш се сетити мене – Петар Савић

Када се вода Великог потопа
поново на границе обала повукла,
из непробојног стакленог оклопа
у пени бујајуће воде тока
Љубав се тихо на копно извукла,
чекајући без одређеног рока,
огртач невидљивости навукла.

Као изгубљена пандорина кутија,
да буде отворена, пуштена на слободу,
јер не воли љубав заточеништво,
зато и напусти узбуркану воду.

Многи су се у љубави утопили,
не знајући вешто да пливају.
Многи се и у њеној ватри истопили
у покушају уљем да заливају.

Ни ја не знадох у тој бујуци пливати,
не умех контролисати дозу.
Можда сам требао нека осећања скривати,
као у овим стиховима прозу.

Али прорадио је срца охлађени мотор
и у мени тад све беше складно,
она била је мој најбољи доктор,
поред ње горех и кад ми је хладно.

Њени нежни додири давали су снагу,
њен заљубљен поглед што у мом се губи.
Заволех њену искреност преда мном нагу,
Те необуздане уздисаје када ме љуби.

Прошле су године, испариле у магли.
Више нас нигде није било.
Наши потези беху сувише нагли,
она напусти моје пољуљано крило.

Годинама рањен, ја остадох смрвљен,
скривајући страдање, од свих заборављен.

Она остави само дрхтави додир,
пробијен панцир, нарушен мир,
само шапат ледених збогом,
слатки мирис нежне коже…
ја беше њом опијен као дрогом,
смрскане пузле не могу да се сложе.

У петљи времена осуђен да лутам,
проклетство већ прихватих за дар.
После потопа остадох да плутам,
тражећи нови исправан радар.

                       …

Једном ћеш се сетити мене,
кад досаде лутања и пороци вечити.
Зајецаће душа као лептир у ватри
и ништа жал не може излечити.

Сетићеш ме се једном опет
у тмурној зори без иједног звука,
у слеђеним кишним сузама на прозору,
у откуцајима срца, душевних мука.

Једном ћеш се сетити мене.
Мраз ће прострујати леђима
и лето ће у трену постати зима.
У тој оловној, пепелној измаглици,
пожелећеш да опет нас има.

Сетићеш ме се једном опет,
кад распадну се маште к’о кристал бездушни
и сваког тренутка болеће све више,
тражење по памћењу избледеле нежности.

Једном ћеш се сетити мене
у језивој тишини неподношљивој,
кад досаде игре, лутања, наступи страх.
Хтећеш да удахнеш дубоко…
Али у том тренутку… изгубићеш дах.

ЖИВОТ ЈЕ ТО – Дуле Пауновић





           ЖИВОТ ЈЕ ТО


У прашини, на испуцалој земљи
у смежураној вени
последња кап крви сахне
сва сећања су у њој
– прошлост, живот…

Небом, ни плавим ни црним
мојим небом
јато ускомешаних птица кружи
нити гракћу, нити певају
… ћуте и множе се
– злослутнице

Од када је света и века
-људи, на крају се догађа исто
брже или лакше… у тренутку
по заслузи или божјој вољи
пир јата црних грабљивих птица
– судбина је то

Сунце увек негде свиће
и без нас
земља -ливаде су цветне
песма јата птица ори се лугом,
плач новорођенчета
шири се незаустављиво васељеном
…. сећања и радости се рађају
– живот је то.


Дуле Пауновић                   Мајданпек
                                       17. октобра 2020.год

JEDNOJ LJUBAVI – Irena Obradović

Mesec u Savi se ogleda
noć tiha po vodi klizi
sama na obali sedim
tebe čekam
otišao si
a kao da otišao nisi.
Mesec u Savu zaljubljen gleda
a ja tebe i dalje čekam
željna tvoga blagog pogleda
bez tebe više ništa nemam.
Na obali sada sedim sama
Mesec svoj lik u vodi mije
u mislima te mojim čuvam
ljubav naša prestala nije.

БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић


БАЛЕРИНА

Дал лептира видиш белог или танку бајну вилу?
Нежну жену баш нестварну ал итекако живу.
Сукња јој се расцветала у хиљаду боја,
Па тај спектар очарава, фантазију ствара.

Руке беле раширила ко крила лабуда,
Па лепрша нежно њима могла би пред краља.
У струку јој жеља спава а на лицу сета,
Плесала би вечно тако све до краја света.

Ноге су јој моћне, витке, издржљивост прикривају,
А прстићи ко Палчићи у сатену се скривају.
Понекад је тешка рола тело кад задрхти врело
Тад је она Захарова најбоља на свету целом.

А некад је игра важна, срце легне ту на даске,
Балетанке недовољне да достигне снагу Аске.
Окреће се као чигра, без музике зна да игра.
Витко тело ко вретено ал у њему духа има,
Лекцију из срчаности свима даје Балерина.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић”

БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић

БАЛЕРИНИН СВЕТ
„Погледај како је грациозна!“,
Покрете њене прате без даха,
Рефлектор обасјава костим од тила,
У њеним очима нема страха.

Трема је остала негде у ходнику,
На умор је већ заборавила,
Модрице је прекрила широка сукња
Што јој се фино низ бокове слила.

Чувена мелодија одзвања салом
Која је испуњена до последњег места,
На њу је усмерена пажња свих,
За грешку више нема места.

Девојчице омађијано гледају
Њене веште покрете на сцени,
Сијају украси у њеној коси,
Све је савршено на тој жени.

Синоћ није спавала мирно,
Иако преморена од вежбања,
Зној облива сценску шминку,
Не труди се да га склања.

Настави са читањем “БАЛЕРИНИН СВЕТ – Радмила Миладиновић”

PROBAJ CARE-Miroslav Krnjeta

Što me guraš u provaliju
imaš sve a hoćeš moju avliju
živiš kao lord sve imaš
još ideš na mene i provociraš.
Duvaš se fazanu tatin sine
ajde odrasti mrvice obriši sline,
kupljen ti je život akademca
ti glumiš facu igraš se kriminalca.
Šta hoćeš bahati balavče
misliš da si Al Kapone,
voziš džip i luduješ svako veče
ponižavaš i gaziš glumiš faraone.
Istina je da si drski tatin sin
lik koji kupuje parama drugare
samo pazi da ne dobiješ aspirin
ime na ulici ne kupuju pare.
Rastao si ispod staklenog zvona
a ja u mraku uličnog betona,
nosio si marke trenerke patike
ja sam nosio bedu i ožiljke.
Zato čuvaj se mamino mezimče
da te surovi veterani na udicu ne zakače,
Zato vozi džip i beži od glume
jer sine asfalt takvima buši gume.
Ne znaš šta je jutro bez hleba
roditelji plaču što ti je otrcana garderoba,
beži bre kod tate u svoj svet
poješće te krokodili poslušaj savet.
Misliš da si najjači ako imaš pare
dođi noću na uličnu bleju
završićeš kao priča u reci na keju
misliš da si faca slino,ako imaš herca
dođi u kaljugu pa probaj tatin care.

БАЛЕРИНА – Миломир Терзић


БАЛЕРИНА

Улазим на подијум
Уз звуке музике.
Замишљам облаке
Како небом језде
И ширим руке
Ка тој Васиони
У жељи да дотакнем
Најсјајније звезде.

То су бисерне капи зноја
Много одрицања
А ја само тежим
Бисере да сеје
Градећи смело
Сјајнија свитања.

Тако исто
Градом пируету
И својим замахом
Дотакнем висине
Ширећи руке
Још док сам у лету
Желећи да загрлим
Све људе на свету.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Миломир Терзић”

БАЛЕРИНА – Славица Глишовић

БАЛЕРИНА

Врти око себе и данас и сутра,
под звездама, казаљке се мичу,
урања у вечност и бисерна јутра,
па запара небо, фура своју причу.

Ко путоказ, може свуда стати,
на стазама и раја и пакла,
на врх трона, трепере јој лати,
ко паперје, лабуда од стакла.

Врти игру своју!

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Славица Глишовић”