ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ
Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана
Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб
Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте
С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.
Дуле Пауновић
Дан: 18. октобар 2020.
ВЕРА
ВЕРА
Убеђен сам…
да је душа моја одувек тумарала безвременом тамом
од првог греха мог далеког претка
чекајући рођење мог тела и зрелост душе.
И дошло је то време, зло време
као време испаштања и искушења.
Мој свет је сведен на искорак старца
снага на немоћ заточеника у оронулом телу
промишљање на разумевање порука Творца…
Вера… то је оно што је скрио дубоко у мени од мене:
оно у човеку изнад људског,
она је снага Творца у човеку.
И зато је тражим, у себи, скривену у тајнама подсвести.
Борим се… да је нађем.
Са искреном вером у души, борбеног духа
Творац може учинити моје снове и жеље стварношћу
Нада… настала на исходишту вере и борбе
она ми никада неће дозволити да посустанем
предамном ће увек бити отворен неки пут
пут Творца и чисте душе и јасних мисли
Живот ће ми довека бити крвава борба са собом самим
да не постанем грех потомака својих
да не постанем клетва и испаштање нерођених
да зло не чека рођење нечије и зрелост његове душе.
Дуле Пауновић Мајданпек
18. октобра 2020.год.