Добродошли!
Da li samo u snovima,
Takve planete ima,
Gde nikad nema rata,
I tamo ne ide moj tata.
Da li postoji planeta,
Makar na kraju sveta,
Gde umesto raketa,
Mirisno cveće cveta?
Da li planete ima,
Gde nema vatre i dima,
Ni strašnih aviona,
Već čokolade i bonbona?
Da li ima planete,
Gde nije gladno ničije dete,
Gde nema bombi i granata,
Već mirno u kolevci
Spava nečiji bata?
Sve lakše se otimaš, Gorostasni
Sve teže, zakržljala, provirujem
kroz betonske pukotine
Sve češće mi je vidno polje
pod kopitima stampeda, meni
tvojoj maloj travki koja davno je
postala tek šapat ohlađenog jutra
kibernetski glas, muzejski osmijeh
Utihni na tren, Neprohodni
Ne, neću ti čitati imena iščezlih
sa šetalištā davnih ljubavnika
gdje rasla sam i slobodno klijala
pod zvijezdama što ostale su
olovna dubina tvoga horizonta
samo se sjeti prije sna
(ako ikada spavaš) da udijeliš mi
dah klorofila i malu frekvenciju
udaljenih predgrađā, jer ja
Nedorečeni, žudim mali razmak
između raspamećene vriske
i meteža tvoga nečitkog
svakodnevlja i moje nježne
zelene puti na iskonskim
otocima ljubavi
БАЛЕРИНА
Балет је њен смисао лепота
А њени покрети уметност живота
Лепеза јој равна није
Еланом покреће све ћелије
Раскош за очи,
лепотом зрачи
И душа и моћ ођек најјачи
Наступом својим душом плени
Ах’ кад је угледам милу на сцени
ЈАВИ СЕ НЕКАД
Јави се некад са две, три речи
Ти сенко моје младости ране
Макар ме болеле и биле ружне
Само не помињи догађаје тужне.
Давно су пресахле љубавне реке
Сад свако болује године неке
Што смо их трошили младалачки лудо
Док године клизе ми желимо чудо.
Да живот крене опет из почетка
Са истим жаром да младост нас стиже
Ми хитамо у сусрет старости
Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.
Ех, кад би могле бујице речне
Да стално трају и буду вечне
Па кроз пустињу врелу и жедну
Испуне још једном жељу моју чедну.
Да у плава свитања се будим
На јастуку најдраже ми жене
Што ми младост отрова па оде
Остави ме ко биљку без воде.
Остаде ми само сећање и стих
Да речи што пишем подсете на њих
Па кад суза низ образ ми кане
Знам то је због њених очију зелених.
Ако ти се учини најдража моја
Да у снове долазим ти често
Не буди се не терај сећања
Чувај ме у души на скровито место.
© Драгојло Јовић
Živiš na bezbroj plavih zvezda
i imaš mnogo raznih života
sve ih istom čežnjom osvajaš
i daješ im nesebično toliko lepota.
U svim dimenzijama
svakim delićem svoje snage
živiš naslućene misli
puštaš osećaje da preplave neosetno
tvoje visoko nebo plavetno.
Sa Feniksom u rodu
plešeš život svoj
tražeći vrelo sebe
i neosvojivu slobodu.
Kada zastor na pozornici padne
kada završi se drama
ti i dalje igraš životnu igru
do kraja dušom predana.
Како је месечним репертоаром Крушевачког позоришта предвиђен и програм “ПОЕТСКО УМЕТНИЧКО ВЕЧЕ” у организацији Удружења песника Србије – ПозијаСРБ 19.10.2020. године у 18:00 сати, због мера опрезности одлучили смо да се поменути програм не одржи. Како смо на том програму планирали да представимо издавачку продукцију Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2020. годину, то јест све књиге објављене од прошлог Сајма књига и издаваштва Расинског округа до овогодишње Изложбе књига Расинског округа, одлучили смо да поменуте књиге представимо у часопису ПоезијаСРБ број 15 и на нашем порталу. Такође ћемо све књиге изложити на овогодишњој ИЗЛОЖБИ КЊИГА И ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ РАСИНСКОГ ОКРУГА, која ће се одржати од 21.10. до 22.10.2020. године у Клубу КЦК у Крушевцу.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће на ИЗЛОЖБИ КЊИГА И ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ РАСИНСКОГ ОКРУГА 2020. која ће се одржати од 21. 9. до 22. 9. 2020. године у Клубу КЦК изложити следеће књиге:
Напомена: Све поменуте књиге објавили смо у периоду од прошлог сајма до овогодишње изложбе књига.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Настави са читањем “ПоезијаСРБ на Изложби књига Расинског округа за 2020. годину”
Čempresi katkad
kao sa slike nijemi
silaze s brijega
Umjesto noćnog spokoja
ulaze u moju sobu
Dok šute oko uzglavlja
neko mi maše
iza prozorskog stakla
Ako progovorim
odmrzne se
obala neba u zavičaju
sjena mi posrne u njihovom
stamenom oku