Аутор: Irena Obradović

Živiš na bezbroj plavih zvezda
i imaš mnogo raznih života
sve ih istom čežnjom osvajaš
i daješ im nesebično toliko lepota.
U svim dimenzijama
svakim delićem svoje snage
živiš naslućene misli
puštaš osećaje da preplave neosetno
tvoje visoko nebo plavetno.
Sa Feniksom u rodu
plešeš život svoj
tražeći vrelo sebe
i neosvojivu slobodu.
Kada zastor na pozornici padne
kada završi se drama
ti i dalje igraš životnu igru
do kraja dušom predana.

Kada rakija progovori pamet zaćuti.

Kada pada kiša, nekome zaliva njivu a nekome puni podrum.

Što se čovek kasnije oženi veće su šanse da ima srećan brak.

Šargarepu jede zeka a magarac za njom trči.

Mrak na oči može da padne i u sred bela dana.

Za prodatu dušu uvek dobiješ nepotkupljivog đavola.

Dešava se da kada stane mozak jezik ne prestaje da radi.

Konja sam kupio kume
k`o da je od somota crnog
u čeze da ga prežem
sa cveće i gombe da ga kitim
kićanke na rep da mu vežem!
Šarene ćilime u čeze da mećem
decu moju sitnu
moje najlepše cveće
da vozam po selu
ej, da ih želja mine
da mi kume radost dođe
jer u dućan nema da se kupi.
A kad padne mrak na naš sokak
pečene kuruze od vatre i čađi crne
ješćemo u slast kume
dok nam zubi ne utrnu!