ЈАВИ СЕ НЕКАД
Јави се некад са две, три речи
Ти сенко моје младости ране
Макар ме болеле и биле ружне
Само не помињи догађаје тужне.
Давно су пресахле љубавне реке
Сад свако болује године неке
Што смо их трошили младалачки лудо
Док године клизе ми желимо чудо.
Да живот крене опет из почетка
Са истим жаром да младост нас стиже
Ми хитамо у сусрет старости
Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.
Ех, кад би могле бујице речне
Да стално трају и буду вечне
Па кроз пустињу врелу и жедну
Испуне још једном жељу моју чедну.
Да у плава свитања се будим
На јастуку најдраже ми жене
Што ми младост отрова па оде
Остави ме ко биљку без воде.
Остаде ми само сећање и стих
Да речи што пишем подсете на њих
Па кад суза низ образ ми кане
Знам то је због њених очију зелених.
Ако ти се учини најдража моја
Да у снове долазим ти често
Не буди се не терај сећања
Чувај ме у души на скровито место.
© Драгојло Јовић