Sama – Marijana Bogdanovic

Kada misli mi se sklone
ne znam na koju bih stranu,
Pobegla bih rado
plasim se da ostavim me samu.
Cesto me vrebaju senke
okretajuci mi ledja,
Ne znas i nikad nisi
Da…To me strasno vredja.
I sve da podnesem mogu
I udarac i galamu,
Ali prevaliti jos ne mogu
Molim te, ne ostavljaj me samu.
Padace teske kise
a ja cu stajati sama
sve dok jednoga dana
preglasna ne bude galama.
Kako da stisam tugu
dok para srce moje?
Lako se prkozi tuzi
kada se deli na dvoje.
A ja sam ostala sama
i sada sve mi smeta,
Prisutnost tvoja me slama
ko senka sada se setas.
I nema onih dana ni onog
predivnog leta,
Kada si bio mi hrana,
Vazduh i voda, o nema…
Sada si samo avet nekog minulog doba,
Zakleto predamnom stojis
zavestan bices do groba.
A ja necu tako da stojis
ko vojnik pred generalom,
Ja hocu da me volis,
Da se ne osecam samom.

39 ПУТА ПРОЧИТАНО

Ne volim – Marijana Bogdanovic

Ne volim miholjska leta
Ni oluje usred zime,
Ne volim kad me ne spominjes
Ni kada uzalud trosis moje ime.
Ne volim sunce na jastuku mome,
Kad budim se sama svrha prestaje,
Ne pijem kafu jer nije u dvoje
Ne volim jutra jer nemaju boje.
Ne volim ljude jer oni su srecni,
Ne volim osmehe jer nisu vecni,
Ne volim ni tebe iako slutim,
Ne volis ni ti mene vec samo cutis

28 ПУТА ПРОЧИТАНО

БАЛЕРИНА – Јована Аксентијевић

БАЛЕРИНА

Кроз пустош не чујемо твог ходабат
Лелујавим струком ломиш празнину
Иза тебе од неверице застаје сат
Док игром превазилазиш сваку тишину.

Посматрачи су без гласа
Немо се не мичу, бледе
Твој покрет је попут таласа
Који запљускује погледе.

И у трену у ком све стане
Подигнутих руку клањаш се небу
Осветлаш на ногама све болне ране
И осећаш смех као потребу.

О, ко зна колико вреди
Хаљина коју пред светом носи
Твоја силуета што лебди по бини
И твоји ожиљци трајни и боси.

И ко зна колико је снаге одлепршало
Док ниси дошла до сјајног трона
Свету да објасниш уметности
У хаљини од тила без жипона.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Јована Аксентијевић”

19 ПУТА ПРОЧИТАНО