Ти, што израњаш из дубина морског плаветнила
што се рађаш на стијенама орканских вјетрова
у немоћним њедрима Геје усни.
Ти, бесмртан у сазвежђу небеском
разапет у тајни пред истином.
Прећути!
У Богојављенској ноћи несаној,
Још један крик у аду
хиљаду немира у њедрима док спремам постељу Урану.
Ти што израњаш из мојих мисли
као бисер у свили васкрсни.