Узрок,
моје несанице,
гужва постељу друге,
своје жене…
Разлог,
моје патње,
алузијма неспретно маше,
о љубави не говори…
Повод,
тричавих емоција,
усамљеност је моја,
а опора свакодневица његова….
Ништа ту не букти,
не дрхте тела,
не добују срца,
не гуше се поре у зноју,
не кључа крв,
не жеже ватра, ни бес…ни пожуда…
Међу нама,
је једно,
обично ништа…
Додири тела,
душу не помичу.
Миловање уснама,
пуко обележавање територије.
Обећава љубав,
а из ока лије безочне лажи….
Те чулне усне,
љубе,
журно и жељно,
али неверно.
Моје,
уседелице,
обнављају градиво…
Заводимо се,
без повода,
без жеље,
без наставка…
Љубиш ме,
љубим те,
али лажно…
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.414 пута)