Zelen bostan – Vlada Ilić

Mislim da si pretero pobro,igraš se Boga to nije dobro.Ne valja kad se voda muti,to nikad na dobro ne sluti.Uvek rečit bez snebivanja i spreman za podstrekivanja.Valjda ja svima to odskočna daska,kad ostare padne im maska.Uđu u pedesete i mnogih se stvari ne sete.Sada ne mogu da te prepoznam,s’koje planete si moram da doznam.Fin,uglađen ,smiren u priči.To stvarno na tebe ne liči.Daviš pamukom,to promiče samo neukom.Moje dete je profesor,borac,fajter.Sad čeka zeleno da se upali semafor,i biće gastarbajter.E moj pobro,neko je zelen bostan obro.Ja ga berem svaki dan,i pravim se da je ukusan.Ali mladi čovek je pronicljiviji,na neke stvari osetljiviji.Jer obećanja kod njih ne pale,pametna deca nisu budale