Месец: јун 2017.

Поглед у празно

Добро је знам са великог одмора, брисала је нос о рукаве! Док сам на терену јурио за флашом, ужином је хранила голубове. Када ме види данас окрене главу, из супротног правца кад долазим. Пређе улицу на другу страну, моли Бога да се не јавим. Добро је знам са великог одмора, смејала се мојим глупостима. Волела … Настави са читањем “Поглед у празно”

Добро је знам са великог одмора,
брисала је нос о рукаве!
Док сам на терену јурио за флашом,
ужином је хранила голубове.

Када ме види данас окрене главу,
из супротног правца кад долазим.
Пређе улицу на другу страну,
моли Бога да се не јавим.

Добро је знам са великог одмора,
смејала се мојим глупостима.
Волела је да седи самном,
када јој није ту другарица.

Нанео јој зло нисам никад,
штавише били смо увек супер.
Плакала је на крају основне ко’никад,
као да се растаје од душе.

Старији сад смо ал’неки…ето тако кода су други.
Слика се ту прошлости губи,
и уз тај поглед у празно
хеј ја сам онај…мозда бих и реко…
да се не види…да је касно.

 

 

 

 

MOLIM KOD TEBE – Slobodan Jevremović

Nije mi dobro pa tebi pišem i molim ljude za pomoć neku, neka me dovedu, neka me spuste, ja sklupčan da budem kraj tvoje lepote, ja tebe molim, protekli živote, da tamo snivam i upijam ljubavi tvoje i budem bolje kraj životne priče, kod naših življenja što nigde ne liče, gde samo su naše istinske … Настави са читањем “MOLIM KOD TEBE – Slobodan Jevremović”

Nije mi dobro pa tebi pišem
i molim ljude za pomoć neku,
neka me dovedu, neka me spuste,
ja sklupčan da budem kraj tvoje lepote,
ja tebe molim, protekli živote,
da tamo snivam i upijam ljubavi tvoje
i budem bolje kraj životne priče,
kod naših življenja što nigde ne liče,
gde samo su naše istinske priče,
mila moja…

(Bgd, 17.Jun 2017)

NEMA VIŠE MIRISA LIPE – Slobodan Jevremović

Mirise budjenja moga detinjstva do juče sam upijao u svoju dušu a onda je jutros posečena lipa, stara je bila i nema sad mirisa, a lipe se sećaš, bila je blizu one otvorene bašte “Balkana”. Mirisi lipe, poslednje na “Balkanu”, sećanja na detinjstvo, sećanja na tebe, sve to je ostala prošlost davnine da seća na … Настави са читањем “NEMA VIŠE MIRISA LIPE – Slobodan Jevremović”

Mirise budjenja moga detinjstva
do juče sam upijao u svoju dušu
a onda je jutros posečena lipa,
stara je bila i nema sad mirisa,
a lipe se sećaš, bila je blizu
one otvorene bašte “Balkana”.

Mirisi lipe, poslednje na “Balkanu”,
sećanja na detinjstvo, sećanja na tebe,
sve to je ostala prošlost davnine
da seća na tebe i onu baštu,
tamo ste sedele i ti i Vesna,
pa sve te nežnosti bude mi maštu
kad vrapci su nosili mirise lipe
i mirise tebe na mome prozoru
i sećanja doneli u moju dušu.

Te divne neopisne, veoma najlepše,
te mirise lipe i mirise tebe,
najdraže mirise na “Balkanu”,
od jutros vrapci ne nose više…

(Bgd, 16. Jun 2017)

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE – Slobodan Jevremović

♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫ ♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫ Sve tajne smo sakrili u kutiji snova i tamo na klupi ostala jeste, al’ pute do tamo ja ne umem naći, u korov zarasli, pravci su novi, i lipu posekli, kako ja sada, kuda je otišla sva … Настави са читањем “MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE – Slobodan Jevremović”

♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Sve tajne smo sakrili u kutiji snova
i tamo na klupi ostala jeste,
al’ pute do tamo ja ne umem naći,
u korov zarasli, pravci su novi,
i lipu posekli, kako ja sada,
kuda je otišla sva moja nada,
mila moja…

I odjednom mirise donose vrapci,
mirise lipe, mirise tvoje,
i muziku čujem, najlepše note,
to muzika ljubavi zvuči tišinu,
lepota me seća na davnu daljinu,
muzika tebe, te najdraže duše,
ljubavnih nota iz kutije snova,
mila moja…

Ja sebe ne vidim al’ tebe osećam
pa onda uz tebe sav se privijem
da sav tvoj budem, makar i sanjam,
i muziku slušam ogledala duše
i milujem tebe tim zvukom nota,
pa hoću da budem, hoću da spavam,
neću ja budan, hoću da sanjam,
hoću sa tobom, u tajne sećanja,
one muzike ogledala duše,
mila moja…

(Bgd, 16. Jun 2017)

DRHTAJI TEBE – Slobodan Jevremović

Nemoj se plašiti svetla spuštenog na lepotu tvoju dok se telo drhtavo predaje željama predivnim, dok dotičeš nežnim rukama magline zvezda, ti, nepoznata dosad u takvom drhtaju, pa to ljubav protiče tvojim životom tek sada, tek posle neznanja sa drugim, udišeš napokon mirise sreće i radosti, upijaš snagu nabreklih neznanih želja, mila moja. Nemoj ni … Настави са читањем “DRHTAJI TEBE – Slobodan Jevremović”

Nemoj se plašiti svetla spuštenog na lepotu tvoju
dok se telo drhtavo predaje željama predivnim,
dok dotičeš nežnim rukama magline zvezda,
ti, nepoznata dosad u takvom drhtaju,
pa to ljubav protiče tvojim životom
tek sada, tek posle neznanja sa drugim,
udišeš napokon mirise sreće i radosti,
upijaš snagu nabreklih neznanih želja,
mila moja.

Nemoj ni tražiti trenutak ovih trenutaka,
ja samo ti dajem večnost ovih drhtaja
i onda uživaj i previše voli,
ne plači, ne tuži,
ne pominji protekle odavne dane
kada su sve one godine i sada, i ovde,
ne pominji prošlost, već ovu večnost,
najlepših drhtaja tvoga života,
mila moja.

(Bgd, 15.Jun 2017)

imali smo – Mirko Popović

  imali smo stojčevac dječačke godine, kino igman i dalje prema zapadu trave što dišu, dragana, nada breze u jutarnjoj rosi imali smo nevidljive beskrajne sate kas konjā i otkucaje zvjezda u venama našim plesačica po trnju poneki oblak bijel, dalek kao ples   neizgovorljive žudnje na našem uzglavlju svake noći spavale su tek ubrane … Настави са читањем “imali smo – Mirko Popović”

 

imali smo stojčevac
dječačke godine, kino igman
i dalje prema zapadu
trave što dišu, dragana, nada
breze u jutarnjoj rosi

imali smo nevidljive
beskrajne sate
kas konjā i otkucaje zvjezda
u venama našim plesačica po trnju
poneki oblak
bijel, dalek kao ples  
neizgovorljive žudnje

na našem uzglavlju svake noći
spavale su tek ubrane ljubičice
veliki crveni mjesec
iznad modrih gora i obećanje
da nitko neće strijeljati
naše ptice

imali smo vrelo bosne
što protrčalo je kroz prizore
našeg vremena
koje nije pitalo za raj
ni za veličinu londona
koje nije pitalo
stražare života: koje je
doba dana

naučili smo tabanati
između dva svijeta
pa iako nas je
kad smo se osipali
suviše ostajalo u praznoj kući
nikada nisu bile patetične
naše seobe

TI NE ZNAŠ (UMESTO TEBE) – Slobodan Jevremović

Ti ne znaš da li ti suze klize niz lice od radosti, sreće, ili od dugog, predugog tvog ćutanja i pitanja koja ti pamet razdiru, menjaju saznanja, a vreme, a ono vreme, kroz prste ti prolazi i tuga i sreća isprepletani u razmišljanjima tvojim i pisanjima o ćutanjima tvojim pa onda se pitaš, i u … Настави са читањем “TI NE ZNAŠ (UMESTO TEBE) – Slobodan Jevremović”

Ti ne znaš
da li ti suze klize niz lice
od radosti, sreće, ili od dugog,
predugog tvog ćutanja i pitanja
koja ti pamet razdiru, menjaju saznanja,
a vreme, a ono vreme, kroz prste ti prolazi
i tuga i sreća isprepletani
u razmišljanjima tvojim
i pisanjima o ćutanjima tvojim
pa onda se pitaš, i u javi snivaš,
da li si ti, ona ćuteća ti,
i zašto opet ti…

A možda si i ona, sasvim ona druga,
ta koja vrišti i srećna plaši
ptice u letu,
i osmehom miluje sve one zore,
sve sutone, sva obzorja i vidike,
i pregaziće sve daljine, sve reke,
one reke sećanja, tvoje reke uzdaha,
pa možda si ona koja će jednom
ispričati svoju neispričanu priču,
gde su nemiri potisnuti, poljupci zaustavljeni,
gde jedino nismo uspeli ljubav zaustaviti,
tu priču istine,
jednom meni, jednom sebi,
svi da nežno slušamo, upijamo je bez daha,
ti sada ne znaš, a hoćeš,
jednom…

(Jun 2017)

DISHARMONIJA – Nena Miljanović

u disharmoniji mene i mene samoća koju svojevoljno usvajam kao način peva u praznoj kući o slobodi od svih i usamljenost koja usvaja mene ( mimo moje želje) jeca u praznoj duši o slobodi goroj od ropstva oslušni tebi pevam i plačem još koji čas nađi me dok me nisi prošao i dok nisam prošla … Настави са читањем “DISHARMONIJA – Nena Miljanović”

u disharmoniji mene i mene
samoća koju svojevoljno usvajam kao način
peva u praznoj kući o slobodi od svih
i usamljenost koja usvaja mene
( mimo moje želje)
jeca u praznoj duši o slobodi goroj od ropstva
oslušni
tebi pevam i plačem još koji čas
nađi me
dok me nisi prošao i dok nisam prošla
ističu moja vremena i strahovi
ne bojim se smrti
ne
(ionako će doći jednom)
ni života se ne plašim
( ionako će proći jednom)
sve kraćeg vremena čekanja me strah
čekani moj
dođi
ostani
( dok ne nestanem)

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ…Миладиновић Сандра Мајра

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ Не знаш ти ништа о трешњи утробе моје заруделој баша за тебе. а како ствари стоје нећеш јој икада за сласти знати, иако си је уснама прихватио па наизглед сласно дробио, и осетио била која туку, дамаре који дрхћу живот који прави буку ни око чега… Умислила је да … Настави са читањем “НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ…Миладиновић Сандра Мајра”

НЕ ЗНАШ ТИ НИШТА О ТРЕШЊИ

Не знаш ти ништа о трешњи
утробе моје
заруделој баша за тебе.
а како ствари стоје
нећеш јој икада за сласти знати,
иако си је уснама прихватио
па наизглед сласно дробио,
и осетио била која туку,
дамаре који дрхћу
живот који прави буку
ни око чега…
Умислила је да се Бог
сажалио на њене стрепње и жеље,
понела је река страсти,
запела је о корење прошлости
и пошасти…

Не знаш ти ништа о трешњи
душе моје,
сазрелој баш за тебе,
а како се улице свађају,
нећеш јој ни име запамтити,
иако си јој прве плодове кидао
петељке бацао као бескућник,
а лишће гужвао длановима,
чудног мириса,
а она се попут Ириса
небу молила за твоје добро…
Веровала да ћеш живот заволети,
реци очаја поклонити
своју прву песму..
Заспати на клупи у парку,
а пробудити се у крошњи
пуној рапеваних птица…

Веровала је, а веровати није лако…
И, после свега моје злато,
она ипак у пролеће цвета,
а зна , сигурно зна,
да су је вихори ломили као казна…
А други се дивили због заборава
и неспокоја чекајући
и саплићући се о ноћи без броја
и савести!

Не знаш ти ништа о трешњи…туго моја!!!

Mиладиновић Сандра Мајра