Mirise budjenja moga detinjstva
do juče sam upijao u svoju dušu
a onda je jutros posečena lipa,
stara je bila i nema sad mirisa,
a lipe se sećaš, bila je blizu
one otvorene bašte “Balkana”.
Mirisi lipe, poslednje na “Balkanu”,
sećanja na detinjstvo, sećanja na tebe,
sve to je ostala prošlost davnine
da seća na tebe i onu baštu,
tamo ste sedele i ti i Vesna,
pa sve te nežnosti bude mi maštu
kad vrapci su nosili mirise lipe
i mirise tebe na mome prozoru
i sećanja doneli u moju dušu.
Te divne neopisne, veoma najlepše,
te mirise lipe i mirise tebe,
najdraže mirise na “Balkanu”,
od jutros vrapci ne nose više…
(Bgd, 16. Jun 2017)
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.110 пута)
* Miris lipe uvijek sjećanja dozove. On ostaje isti, sve drugo se mijenja. Isti koraci i vrapci iluzija vremena. Jer godine prolaze jedino miris lipe da podsjeti ostaje. Čak i on čovjeka na trenutak ostavi, a taj čovjek ne može jednu ženu da zaboravi čak i kad se miris lipe sakrije sjećanje ostaje. Moje viđenje vaše pjesme.Pozdrav! (Milena Vujinović)