Дан: 12. јун 2017.

Do danas nisam primetio takve
promene velike moje na duši,
ja nisam ja više, svet sav se ruši,
ja ne postojim nigde u snovima
osim kod tebe, kad onda si bila
moj mali smejuljko, radosnica prava,
pa tamo sam tvoj, tamo te živim
i nikad za to ja tebe ne krivim,
jer tako želim i tako hoću,
neću ja sebe, neću samoću…

I onda tebe na javi vidim
i puno te volim, previše mazim,
toplino moja najveća, draga,
jedina željo mog postojanja,
a ti sve znaš ovo,
sve znaš jedina, najveća,
preosećana, prerazdragana,
najveća mazna ljubavi moja,
ti znaš…

(Bgd, 12. Jun 2017)

Neće biti tvoje ljubavi
na stazama naše prošlosti
kada su sad tamo drugi ljudi
pa nikakvih tragova više i nema,
zaboravi davno u korov zarasli,
boli odneti, nestali davno,
a ti se smehom seliš ovamo
da budeš kompletno i samo
mi.

Tvoj smeh mi treba, da nema tuge,
ja tebe hoću, ne želim druge,
nikog ne volim, sebe ne delim,
već samo tebe ja srcem celim
tražim i hoću, neću samoću,
ne želim sebe, donesi tebe
i mala slatka mazica budi,
budi nam uvek, k’o najlepši sni,
mi.

(Bgd, 12. Jun 2017)