Месец: мај 2017.

SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović

U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu, … Настави са читањем “SPAVAO SAM TE – Slobodan Jevremović”

U dvorovima saznanja naših,
pa i u holu onog nedorečenja,
na paperju najnežnih ženskih dodira,
ili u snovima, ili na javi,
ja sam ti bio najdraži, pravi
ljubitelj tvojih strofa ljubavi
što precrnu tminu u dane pretvoriše,
što dugo čekane šapate doneše,
a opet, ja ne znam, u snu ili javi…

Spavao sam tvoju lepotu,
voleo sam tebe divnim sutonima,
mazio te stalnu u mokrim jutrima,
pio sam te žedan, dopio te medan,
i opet, ja ne znam, u snu ili javi,
te nesaznane istine naše planete,
ali, ipak, ja stalno, i jesam,
spavao sam te.

(Bgd, 30.Maj 2017)

JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović

Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi … Настави са читањем “JEDNOM ONA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”

Jednom kad vidiš onu zvezdu,
sa svetlošću prepunoj ljubavi,
oštre jasnoće predivnih sećanja,
nemire tvoje odmah izleči,
i miluje oreol tvoje lepote,
ljubi neljubljeno skriveno tvoje,
i čuva te, pazi da niko ne zgazi
tvoje reči i postojanje,
pa ne ume niko tako da voli
na istini skrivanoj godinama
kad moja si bila, a nisi bila,
e ta baš zvezda, najsvetla zvezda,
sa sklopljenim zracima molbe za tebe,
to sam ja.

Pogledaj gore, pošalji milovanja,
moja ljubavi, naših sećanja,
poljubi mene, podari mene,
to sam ja.

(Bgd, 30.Maj 2017)

MERA – Nena Miljanović

  Nemoguće je Ako ne oprostimo jedno drugom Kako Ljubav oprašta oboma Bezmerna Oprostiće nam sve sem neopraštanja I merenja ko se i koliko dao Ne merimo Jedno drugome reči i propuste Propustićemo se kao pesak kroz prste Ljubav je na strani velikih Manjih od kapi vode u osuđivanjima I većih od okeana u oprostivostima … Настави са читањем “MERA – Nena Miljanović”

 

Nemoguće je
Ako ne oprostimo jedno drugom
Kako Ljubav oprašta oboma
Bezmerna
Oprostiće nam sve sem neopraštanja
I merenja ko se i koliko dao
Ne merimo
Jedno drugome reči i propuste
Propustićemo se kao pesak kroz prste
Ljubav je na strani velikih
Manjih od kapi vode u osuđivanjima
I većih od okeana u oprostivostima
(Ne)mogući moj
Ne meri mi molim te
Molim se
Da ti ne merim

UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović

Da li ne čujem stvarne šumove šumskih tumaranja izgubljenih duhova, onih krampusa decu što plaše, ili je zaista mir svekoliki u stvaranju novih osećanja stvarnosti put ka tebi najzad pronašao, pa ti na grudi nežno položio šapate moje iz najvećih priča što svake daljine mogu da približe, pa onda si blizu, tu opet kod mene, … Настави са читањем “UTIH SLAVUJA – Slobodan Jevremović”

Da li ne čujem stvarne šumove
šumskih tumaranja izgubljenih duhova,
onih krampusa decu što plaše,
ili je zaista mir svekoliki
u stvaranju novih osećanja stvarnosti
put ka tebi najzad pronašao,
pa ti na grudi nežno položio
šapate moje iz najvećih priča
što svake daljine mogu da približe,
pa onda si blizu, tu opet kod mene,
i sanjaš u miru taj najlepši san.

Da li ne čujem stvarne cvrkute
onih šarenih nežnih i lepih
malenih stvorenja leteće lepote,
ili i oni spavaju, ćute, ne lete,
sanjaju i oni te tvoje snove,
sa tobom isto ćute i greju te,
ta divna stvorenja iz tvoje bajke
o snovidjenjima najlepšeg slavuja,
onog najboljeg, najdražeg, najlepšeg,
koji sad povijen ćuti, spava i sanja,
bez cvrkuta, utihom, tvoj najlepši san.

(Bgd, 28.Maj 2017)

Море

  У сивилу своме, на јарболу стоим, тишина пуста, груди ми пара, стоим и слушам, не знам да кажем, када ће море, сиње и писто, тихим шаптом, насукати брод.

 

У сивилу своме,

на јарболу стоим,

тишина пуста,

груди ми пара,

стоим и слушам,

не знам да кажем,

када ће море,

сиње и писто,

тихим шаптом,

насукати брод.

PREUZIMANJE TVOJIH BOLI – Slobodan Jevremović

Nisu to crni oblaci koji smetaju na horizontu vidika ka tebi nego odatle crnilo teretnih samoća sakupljenog postojanja tvoga ide na krilima oluje, pozvane, jake, i žuri to sve ka meni da me obori, mene da upija, svaku poru života meni da ispuni pa onda da budeš slobodna, za želje za ljubav, vesela za mene, … Настави са читањем “PREUZIMANJE TVOJIH BOLI – Slobodan Jevremović”

Nisu to crni oblaci koji smetaju
na horizontu vidika ka tebi
nego odatle crnilo teretnih samoća
sakupljenog postojanja tvoga
ide na krilima oluje, pozvane, jake,
i žuri to sve ka meni
da me obori, mene da upija,
svaku poru života meni da ispuni
pa onda da budeš slobodna,
za želje za ljubav, vesela za mene,
srećna za nas.

Uzimam sve terete tvojega bića,
bolujem sva tvoga tela radjanja,
sve patnje iz duše što naneše svi,
sve grubosti onih proteklih ljudi,
pa opet mi srećna, onakva budi,
postani srna malena, lepa i slatka,
mazna, dušna, pametna, neprolazna,
jedina moja ljubavi,
ti.

(Bgd, 28.Maj 2017)

Негде Далеко

  Далеко негде ту у близини, живео је један мртав човек Мратв, а рођен тек, млад ,а сед, здрав, а блед.   Ја не желим бити овде, где свако краде. Ја одлазим одавде.   Ово није мој сан, ја не желим овакав свет. У коме отац сина сахрањује.   Није важно бити леп, ако си … Настави са читањем “Негде Далеко”

 

Далеко негде ту у близини,

живео је један мртав човек

Мратв, а рођен тек,

млад ,а сед, здрав, а блед.

 

Ја не желим бити овде,

где свако краде.

Ја одлазим одавде.

 

Ово није мој сан,

ја не желим овакав свет.

У коме отац сина сахрањује.

 

Није важно бити леп,

ако си крај оба око слеп.

Гинеш, ако уђеш у погрешан лет.

 

Више ништа није тако страшно,

затвориш очи, као да ти је све јасно.

Отвориш очи, али буде касно.

 

Грабим ка циљу, али ништа,

ја желим земљу  у којој се машта.

У којој се воли и прашта.

 

Шта ме чека са оне стране?

и да ли тамо постоји неко?

Шта ме чека када одем негде далеко?

 

Да ли ме чека, ливада процветалих цвећа,

да ли ме чека парк насмејаних деца?

Да ли ме чека град добрих људи,

да ли ме чека човек, који се смеје и када губи?

Instant pesma-Mila Jašović

Evo baš pijem instant kafu u instant restoranu sa Instant dečkom sa kojim ću biti U instant vezi Viđamo i druge instant ljude Da ne bi dosadili jedno drugom Evo baš dolazim sa instant posla Za koji primam instant platu Tek da preživim instant život Nikoga više ne poznajemo Samo se instant pozdravljamo Ako i … Настави са читањем “Instant pesma-Mila Jašović”

Evo baš pijem instant kafu

u instant restoranu sa
Instant dečkom sa kojim ću biti
U instant vezi
Viđamo i druge instant ljude
Da ne bi dosadili jedno drugom

Evo baš dolazim sa instant posla
Za koji primam instant platu
Tek da preživim instant život

Nikoga više ne poznajemo
Samo se instant pozdravljamo

Ako i imamo neku svrhu
To je po svaku cenu biti na vrhu

Da jedemo više instant pahuljica
Da viđamo više instant lica
U kojima vidimo instant uzore
I vodimo instant razgovore

Sve će to narod pozlatiti
Sve će nam biti oprošteno
Kada nas instant bog
Pusti u instant raj
Preko veze povlašteno
Treba ga samo dobro potplatiti

 

SAČUVANA – Slobodan Jevremović

Nisi se iskreno davala onima koji bi trebalo da se vole, već si u duši ležala mene, ja znam i pre tvoga priznanja, osećam i pre budućih uzdaha, onda kada te pijem požudno žedan i tvoje crvene trešnje berem iz bašte tvojih otkrića ljubavi, tebe, moja sačuvana za sva moja htenja proteklih svetova veoma prevrnutih … Настави са читањем “SAČUVANA – Slobodan Jevremović”

Nisi se iskreno davala onima
koji bi trebalo da se vole,
već si u duši ležala mene,
ja znam i pre tvoga priznanja,
osećam i pre budućih uzdaha,
onda kada te pijem požudno žedan
i tvoje crvene trešnje berem
iz bašte tvojih otkrića ljubavi,
tebe, moja sačuvana
za sva moja htenja proteklih svetova
veoma prevrnutih na stazama nadanja
sa onim velikim iskrenim putokazom:
“Podješ li kad, ponesi sve,
i život moj.”

I sve to znam
za tebe, moja sačuvana
za mene.

(Bgd, 27.Maj 2017)

Ona

Nikada nije jasno izražavala želje Kao da nije dopustila da niknu u njoj Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale Između dve ponude ostala bi neodlučna Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti Dok su se bahati prisilno borili za reč Možda su kuljale vatre … Настави са читањем “Ona”

Nikada nije jasno izražavala želje
Kao da nije dopustila da niknu u njoj
Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale
Između dve ponude ostala bi neodlučna

Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge
Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti
Dok su se bahati prisilno borili za reč

Možda su kuljale vatre kroz njene grudi
U iskričavim očima krunio se sjaj
Mahala je rukama kao krilima
I lomila vapaj one koju je u sebi potisnula

Nikada se nisu upoznale
Predugo je krila od sebe što se nije smelo
Po zakonima sasvim prilagođenih ljudi
Bez identiteta i bez autentičnosti

To nije prepis genetskog koda
To je idolopoklonstvo za obrazac ponašanja
Kome se nikada neću povinovati
“Ko ište, daće mu se.”

Dotaknuo si mi srce i povukao prst
Kao da si se opekao njegovom vrelinom

Neka ti ova neuslišena nežnost
Svilenom vrpcom protkana i ubačena
U prugaste čarape okačene o kamin
Ispuni svaku želju koju su mi rođenjem uskratili