Добродошли!
Ja sam sakrio snove kod tebe onda kutiju života otvori, pronadji snove pa meni javi kako ćeš lepo voleti mene. Spusti me nežno na otkose trave, neka sam sanjiv al’ budan te gledam ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam nikom da otvara te stranice prave, one o tebi, o nama i meni, one … Настави са читањем “OTKOSI – Slobodan Jevremović”
Ja sam sakrio snove kod tebe
onda kutiju života otvori,
pronadji snove pa meni javi
kako ćeš lepo voleti mene.
Spusti me nežno na otkose trave,
neka sam sanjiv al’ budan te gledam
ti zvezdo na nebu, ja istinu ne dam
nikom da otvara te stranice prave,
one o tebi, o nama i meni,
one o snovima i našim nadama,
dok ležim ovde kod ljubavi prave
na otkosu mirisne i rosne trave…
(Bgd, 04. Jun 2017)
u samačke sate (a svi u danu su takvi) kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim da te imam i da me imaš i da poetska bliskost duša može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela u noći kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje i kinji me jer ti nisam žena uzmem malo … Настави са читањем “STERILNI STIHOVI – Nena Miljanović”
u samačke sate
(a svi u danu su takvi)
kad ni stihovi ne pomažu da se ubedim
da te imam i da me imaš
i da poetska bliskost duša
može da ispuni razdaljine između razdvojenih tela
u noći
kad mi demon ženke uzme dušu pod svoje
i kinji me jer ti nisam žena
uzmem malo barbiturata sa vinom
lako hipnotisana
i mrtva pijana
u sterilnoj postelji
u snu
vodim ljubav sa tobom
i rat sa sobom
do istrebljenja iz poezije u prozu stvarnosti
uzalud
pobedi me prokleta
prokletu
da živim od lažljivih stihova o mome tebi
i kad umirem
od istine o ničijoj sebi
ПИЈАНЦИ Поново се теби враћам Док добују кишне капи Као мноме да путују Моје срце небу вапи… И сада са тобом плешем Спуштам поглед занесена Заносим се у наручју Том близином опијена… Главу ти на раме спуштам Док ми шапћеш тихе речи Погледи ме туђи пеку, Ја бих да смо среда срећи! Ми заувек одлазимо, … Настави са читањем “ПИЈАНЦИ……Миладиновић Сандра Мајра”
ПИЈАНЦИ
Поново се теби враћам
Док добују кишне капи
Као мноме да путују
Моје срце небу вапи…
И сада са тобом плешем
Спуштам поглед занесена
Заносим се у наручју
Том близином опијена…
Главу ти на раме спуштам
Док ми шапћеш тихе речи
Погледи ме туђи пеку,
Ја бих да смо среда срећи!
Ми заувек одлазимо,
Док миришу родна поља,
И пучином док пловимо,
Једра су нам добра воља!
Зар одувек постојимо,
Никад нисмо били странци,
Зар то срце и ту душу,
Поседују тек пијанци?
Не ово је чиста збиља,
И таква су божја дела,
Поново се теби враћам,
А питам се дал’ бих смела?
У нас многи не верују,
Чак ни они који воле,
И кроз сито они сеју,
Да пронађу семе боље..
И неће нас посејати,
Ни у јесен, нит пролеће,
Ни уз молбу поливати,
Кад је сушно у столеће!
А ја ипак верујем ти,
И кад ниси поред мене,
И не судим преко других,
Не, ја нисам такве феле!
Мајра
КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!! Камо среће, камо туге Пуна нек је корпа свега Нек се друже као друге Без граница и без стега… Зашто да се сузе крију Када душу зацељују Од извора струје вију док обале надгледају… Бели папир и без речи Празнина је болна,нага, Пртином је преко снега Могла нићи нова снага… Или … Настави са читањем “КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!….Миладиновић Сандра Мајра”
КАМО СРЕЋЕ, КАМО ТУГЕ!!
Камо среће, камо туге
Пуна нек је корпа свега
Нек се друже као друге
Без граница и без стега…
Зашто да се сузе крију
Када душу зацељују
Од извора струје вију
док обале надгледају…
Бели папир и без речи
Празнина је болна,нага,
Пртином је преко снега
Могла нићи нова снага…
Или метак посред срца
Који смртне тајне носи,
Као реч је што се снива,
А бол носи и пркоси…
Зашто вихор да не носи,
Живот шамар нека лупи,
Камо среће, камо туге,
Комадиће стакла скупи…
Тај мозаик од старина
Што се гради сав изнова
Ко гутљај је слатког вина
Измеђ јаве и свих снова!
Миладиновић Сандра Мајра
Mirno sedi. Mirno sedi kraj… Mirno kraj prozora… ona.. molto… Kraj zatvorenog allegro molto … žmuri. Mirno sedi i… slepa, sluša Betovena. “Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??” Zatvoren je pukao, ona nešto toplo osetila pa tonula u dane umetnosti slepljenih s betonom prekrivenim ko ma di ma višedimenzionalnih, … Настави са читањем “UMETNOST ZA (K)RAJ …. Marina Adamović”
Mirno sedi.
Mirno sedi kraj…
Mirno kraj prozora… ona.. molto…
Kraj zatvorenog allegro molto …
žmuri.
Mirno sedi i… slepa, sluša
Betovena.
“Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??”
Zatvoren je pukao,
ona nešto toplo osetila
pa tonula u dane
umetnosti
slepljenih
s betonom
prekrivenim
ko
ma
di
ma
višedimenzionalnih, apstraktnih
oštrica od
sna.