Дан: 9. јун 2017.

!?

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione Hoćeš li molim te da je ubereš za mene Da je posadiš u saksiju Pa kad iznikne loza astro puzavica Da uzmeš svaki dan po jedno zrno i da ga bacaš tamo gde si se uputio Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima Da mi u Mesečevom … Настави са читањем “!?”

Ako se skotrlja neka varnica sa ruba vasione
Hoćeš li molim te da je ubereš za mene


Da je posadiš u saksiju
Pa kad iznikne loza astro puzavica
Da uzmeš svaki dan po jedno zrno
i da ga bacaš tamo gde si se uputio
Hoćeš li da se provozaš zvezdanim kolima
Da mi u Mesečevom krateru napraviš mesto za dvoje
Hoćeš li za trenutak sve da zaustaviš i da kreneš Mlečnim putem
Do refleksije sunčevog sistema
u nekom dalekom drugom
Možeš li prosto samo noćas da se Halejevom kometom

Spustiš na postelju
I da nas vodiš odavde?

JOŠ MALO MOLIM – Slobodan Jevremović

U želji za tobom ja molim svanuća Ne znam čuvati tvoje uzdahe, Daljina me nije ništa primirila, Ne umem više pronaći snage Tebe milosnu na grudi da privijem I volim i pijem te previše nežno Samo tamo, na ležaju sudbine, Kod čekanja tvoje sreće jedine, Pa molim onda za svaki dan U mom srcu da … Настави са читањем “JOŠ MALO MOLIM – Slobodan Jevremović”

U želji za tobom ja molim svanuća
Ne znam čuvati tvoje uzdahe,
Daljina me nije ništa primirila,
Ne umem više pronaći snage
Tebe milosnu na grudi da privijem
I volim i pijem te previše nežno
Samo tamo, na ležaju sudbine,
Kod čekanja tvoje sreće jedine,
Pa molim onda za svaki dan
U mom srcu da budeš najdraži san,
Ta lepota žive jedine nežne.

(Bgd, 07. Jun 2017)

Тамо где је пут до слободе

Тамо где је пут до слободе Шта ми дан доноси, шта судбина односи, то не могу знати. Кад речи заболе, а дела насмеју, ти окрени се и настави. Кад небо пусти своје сузе, и они велики у рупи се сакрију, да побегну. Лекција вез схватања, љубав без плакања, то није живот. Моје очи су кишни … Настави са читањем “Тамо где је пут до слободе”

Тамо где је пут до слободе

Шта ми дан доноси,
шта судбина односи,
то не могу знати.

Кад речи заболе,
а дела насмеју,
ти окрени се и настави.

Кад небо пусти своје сузе,
и они велики у рупи се сакрију,
да побегну.

Лекција вез схватања,
љубав без плакања,
то није живот.

Моје очи су кишни облак,
моје тело је као земља тешко,
моја душа је напуштени брод.

Дуг је пут до среће,
неком цвета цвеће,
неког хоће, неког неће.

На том путу многи су скренули,
милсили су да су свет променили,
добрим људима леђа окренули.

Нек их ветар среће носи,
тамо где су мирне воде,
тамо где је пут до слободе.

RUŽA ZA TEBE – Slobodan Jevremović

Ako me ne zatekneš Na stanici naših čekanja Nemoj se onda plašiti Ludice moja najdraža, Pogledaj unaokolo, tu sam ja, Oseti me po mirisu, Po najdražem sećanju, Oseti me po duši, Pa pogledaj ivicu naše klupe I privij na grudi ovu crvenu ružu Koju sam još onda tebi Namenio i ostavio, u ime ljubavi, One … Настави са читањем “RUŽA ZA TEBE – Slobodan Jevremović”

Ako me ne zatekneš
Na stanici naših čekanja
Nemoj se onda plašiti
Ludice moja najdraža,
Pogledaj unaokolo, tu sam ja,
Oseti me po mirisu,
Po najdražem sećanju,
Oseti me po duši,
Pa pogledaj ivicu naše klupe
I privij na grudi ovu crvenu ružu
Koju sam još onda tebi
Namenio i ostavio, u ime ljubavi,
One čekane, nadane, odavne,
Ja.

I pogledaj dobro unaokolo,
Svud na stranama okolo tebe,
Uvek u tebi, pa i u nama,
Svuda te volim, svuda sam tvoj,
Ja.

(Bgd, 09. Jun 2017)

Памти ме памти

  Баш уз тај свети наклон кроз књигу. У једну заповест сам стао. Уз кафански дим на њеном прагу још једну зору дочекао. Проживео сам још једну причу, по обичају све лоше извукао. Свирали су ми ону исту, којом сам себе претукао. Када се помрачи ум,срце пукне у тај мах. Не ће се ни чути … Настави са читањем “Памти ме памти”

 

Баш уз тај свети наклон кроз књигу.
У једну заповест сам стао.
Уз кафански дим на њеном прагу
још једну зору дочекао.
Проживео сам још једну причу,
по обичају све лоше извукао.
Свирали су ми ону исту,
којом сам себе претукао.

Када се помрачи ум,срце пукне у тај мах.
Не ће се ни чути бум,нити ударац бити плах.
Чека се страшни суд,без грча и стрепње.
Топао је знам Божији студ,не веје већ греје.

Поповска се душа на то смеје.
Заруменело ми се румом срце.
Увис подигох ведје,
откуд ти дјаволе из медје?

У моје коморе шећеш,
па мојим ходом крећеш.
У биртији ме не ћеш?

На коленима ти ме видиш,
нудиш капи за које вапим.
Тек он ће мени,
ево вина да те сравни.
Јеси сила света овог
ал’ретко чија дика.
Ја и без песме и вина
имам врлина.
Терај ме,ја не ћу ићи,
тамо где си,никад не ћу стићи

Њега са златним крстом,шаљеш да ме јади!
Мој помрачен ум те слади.
Прича набеђеног верника ме гади.
Грешке понавља вољом слободном се вади.

Мислиш да имаш ме у шаци.
Колико ме не знаш Анђеле мали!
Ја од Вожије љубави пламтим!
Ти осећаји с’тобом нису пали?

Можда замном вапиш.
Јер светло с’невам,на јави те чекам
Можда зато претиш,да ћеш да се вратиш.
Понизно кажем,памти ме памти.

SKICA -3 – Slobodan Jevremović

Ogrnuću te nežno takvu voljenu plaštom mog jedinog naručja toplog da upiješ istine neznane tebi i koprene skineš mračnih nevidjenja, pa vidom ispratiš čudne zanose duša pod svetlom zvezda u mraku radjanja i uživaš život zanosno, drago, kad za se ne znaš, ne poznaš sebe, na vrhu odavno čekanih strasti, pod mojim plaštom, pod svetlom … Настави са читањем “SKICA -3 – Slobodan Jevremović”

Ogrnuću te nežno takvu voljenu
plaštom mog jedinog naručja toplog
da upiješ istine neznane tebi
i koprene skineš mračnih nevidjenja,
pa vidom ispratiš čudne zanose duša
pod svetlom zvezda u mraku radjanja
i uživaš život zanosno, drago,
kad za se ne znaš, ne poznaš sebe,
na vrhu odavno čekanih strasti,
pod mojim plaštom, pod svetlom zvezda,
zajedno posle onakvih godina,
najzad zajedno,
mi.

(Bgd, 07.Jun 2017)