Добродошли!
НЕПОКОРНА И постојим бивам, снивам, ја сам ватра валовита, и пелцер сам што се прима, посред крша стеновита… И говорим. док роморим, ја сам сила невидљива, и онај сам нож сред срца, заробљена, а свадљива… И застанем, мада дишем, ја наизглед беспрекорна, опрости ми нисам биће, врим ко вечност непокорна! И затајим, мада певам, понекад … Настави са читањем “НЕПОКОРНА…..Миладиновић Сандра Мајра”
НЕПОКОРНА
И постојим
бивам, снивам,
ја сам ватра валовита,
и пелцер сам што се прима,
посред крша стеновита…
И говорим.
док роморим,
ја сам сила невидљива,
и онај сам нож сред срца,
заробљена, а свадљива…
И застанем,
мада дишем,
ја наизглед беспрекорна,
опрости ми нисам биће,
врим ко вечност непокорна!
И затајим,
мада певам,
понекад и немилице,
док сви мисле да ме нема,
тајну знају ретке птице!
Миладиновић Сандра Мајра
Nemam lepotu o kojoj sanjam pa tražim svuda da nadjem tvoj lik a tamo daleko u gori zelenoj čuo sam jasno nestvaran krik. Potrčah tamo, a ono – srna, ranjene duše pa majku traži, oh, slobodno pridji, kod mene dodji, rane sve tvoje ovde ublaži. I onda vidim, nije to srna, nisu to boli koji … Настави са читањем “SRNA – Slobodan Jevremović”
Nemam lepotu o kojoj sanjam
pa tražim svuda da nadjem tvoj lik
a tamo daleko u gori zelenoj
čuo sam jasno nestvaran krik.
Potrčah tamo, a ono – srna,
ranjene duše pa majku traži,
oh, slobodno pridji, kod mene dodji,
rane sve tvoje ovde ublaži.
I onda vidim, nije to srna,
nisu to boli koji se leče,
nije to prošlost koja je bila
ona što tebe jadi i peče.
Ja dobro vidim, nije to srna,
pa ti si, moja najlepša dušo,
izadji iz šume, dodji kod mene,
budi mi deo svakog svanuća,
izbriši davnine, zaživi sada
ljubavi one, za mene i tebe.
(Bgd, 05. Jun 2017)
ПРЕД БЕСПУЋЕМ! Дај прећути успомено стара, моје лажи оседлај на вранца, за тренутак живи све изнова, нек се сретну два позната странца! О, не могу ја ничија бити, даљине ме вуку попут ласте, осим оног с’ким се могу скрити, испод длана што са срцем срасте! И не умем ја волети никог, облацима скачем попут срне, … Настави са читањем “ПРЕД БЕСПУЋЕМ!……Миладиновић Сандра Мајра”
ПРЕД БЕСПУЋЕМ!
Дај прећути успомено стара,
моје лажи оседлај на вранца,
за тренутак живи све изнова,
нек се сретну два позната странца!
О, не могу ја ничија бити,
даљине ме вуку попут ласте,
осим оног с’ким се могу скрити,
испод длана што са срцем срасте!
И не умем ја волети никог,
облацима скачем попут срне,
себи тражећ неког одвећ сличног,
губим снагу кад срце посрне…
Али опет нада поиграва,
као сенка врда испред мене,
и салеће снагу заборава,
изненадни вал све преокрене!
Не чарлијај већ крилима прхни,
из гнезда ми донеси цвркуте,
за тренутак живи све изнова,
клатно сата нек врати минуте…
У час мили две прилике тихе,
састаће се заклете сванућем,
па ће душе залутеле крхке,
приљубљене бити пред беспућем!
Миладиновић Сандра Мајра
Nisam ostavio sva tvoja nadanja, istopio ih nisam u bezdanu želja, nisam te voleo još uvek tako, na ivici razuma i osećanja, na mekom jastuku od paperja, još nežnosti mazne nisam ti dao niti još one reči nisam govorio, a sve što nisam, osećam sada, kao da jesam. (Bgd, 05.Jun 2017)
Nisam ostavio sva tvoja nadanja,
istopio ih nisam u bezdanu želja,
nisam te voleo još uvek tako,
na ivici razuma i osećanja,
na mekom jastuku od paperja,
još nežnosti mazne nisam ti dao
niti još one reči nisam govorio,
a sve što nisam, osećam sada,
kao da jesam.
(Bgd, 05.Jun 2017)