Добродошли!
PIŠEM TI DUŠO Pišem ti dušo Nemoj patiti Nemoj moliti Niti tonuti I nemoj dati Da te ubiju Al’ ni ti sebe Nemoj ubiti! Pišem ti srećo Napij se jednom Zaboravi na tren Na svo trnje I teci voljena I često kažnjena Ili od drugih Ili još crnje…. Pišem ti večnoj Ne gasi svetlo Pusti … Настави са читањем “PIŠEM TI DUŠO…….Miladinović Sandra Majra”
PIŠEM TI DUŠO
Pišem ti dušo
Nemoj patiti
Nemoj moliti
Niti tonuti
I nemoj dati
Da te ubiju
Al’ ni ti sebe
Nemoj ubiti!
Pišem ti srećo
Napij se jednom
Zaboravi na tren
Na svo trnje
I teci voljena
I često kažnjena
Ili od drugih
Ili još crnje….
Pišem ti večnoj
Ne gasi svetlo
Pusti da koji čas
Još s tobom uživam
Zavaraj sebe
Ali i mene
Pa makar bio
Zadnji mi dan!
Miladinović Sandra Majra
МОЈА КРИЛА Моје ласте имају пуне груди бисера Миришу на таласе и морске дубине Крила су им весла за плаветни бескрај У њиховим очима и река се вине… Понекада сањају да су кишне капи Стрмоглаво лудују низ околна брда Па се онда приљубе уз сунчеве зраке И нагло посведоче да им срце врда… Срећем стално … Настави са читањем “МОЈА КРИЛА……Миладиновић Сандра Мајра”
МОЈА КРИЛА
Моје ласте имају пуне груди бисера
Миришу на таласе и морске дубине
Крила су им весла за плаветни бескрај
У њиховим очима и река се вине…
Понекада сањају да су кишне капи
Стрмоглаво лудују низ околна брда
Па се онда приљубе уз сунчеве зраке
И нагло посведоче да им срце врда…
Срећем стално једну и надам се томе,
Да је моје срце, бурно, радознало,
Изабрала као своје тајно гнездо,
Па му увек шашће и тепа му стално…
Кад ће мени она мени на раме слетети
И међ’ шаке ове да јој крила мазим,
Да је ставим на груди да и она чује,
Како куца моје док је брижно пазим?!
Али она само надлеће над пољем,
И пред ноћ се спусти крај прозора мога,
Па јој певам да је моја душа, моја срећа…
Чекам да се врати, молећ милог Бога!
Кад долази зима тек моја је мука,
Тек осећам боли велике и луде
Јер знам да одлази на југ, али тужна,
Ипак са својима, па ми лакше буде!
И сада када страшно зажегло је Сунце,
Па кад газиш земљом табане ти пече,
Ено је гледа ме враголасто, смело,
Зна та да смо ми једно и да пада вече!
Миладиновић Сандра Мајра
Radi tog dana i godišnjeg doba Palim svijeću u neznan sat Rastjerao bih strašni blaženi mir Da zagrlim trenutke Nevidljive ponoćne materije Radi tog dana i vremena zemaljskog Upokojio bih predjele nespokojstva Da dogledam koračate li još Kad ždralovi nadlijeću Masline olovnozelene U egzistencijalnoj svečanosti Izlazim u ožujska popodneva Puna sunca i kasnoga snijega … Настави са читањем “U NAPUŠTENOJ RIBARSKOJ KUĆICI – M. Popović”
Radi tog dana i godišnjeg doba
Palim svijeću u neznan sat
Rastjerao bih strašni blaženi mir
Da zagrlim trenutke
Nevidljive ponoćne materije
Radi tog dana i vremena zemaljskog
Upokojio bih predjele nespokojstva
Da dogledam koračate li još
Kad ždralovi nadlijeću
Masline olovnozelene
U egzistencijalnoj svečanosti
Izlazim u ožujska popodneva
Puna sunca i kasnoga snijega
Ne znam svjetlucaju li
Zvjezdani ornamenti
Vaših astralnih očiju
Žeđaju li nepomičnosti
Vaših sestara koje nisu ljubile
Radi tog dana i gorkih čemrika
U krajoliku na kojemu smo
Iste zvijezde voljeli
Ribarsku odjeću oblačim
Da niz greben skamenjen
Suza i uspomena pusti glas
Kao plimu vaših želja
S kojima smo se rastajali
Kao s nesavladivim gradivom
Dječje logike
Mostovi Okruga Poezije Između tebe i mene Na stubovima od stihova Gradih luk za krhki most Kojim se prelazi ponor pozne ljubavi I poverovah u napisano Kao slepac okatom Kad kaže da je vetar vidljiv i ljubičast I da se može uhvatiti jedrima nedara I zadržati u pesmi Za disanja posle (iz)disanja I zar … Настави са читањем “MOSTOVI OKRUGA POEZIJE – Nena Miljanović”
Mostovi Okruga Poezije
Između tebe i mene
Na stubovima od stihova
Gradih luk za krhki most
Kojim se prelazi ponor pozne ljubavi
I poverovah u napisano
Kao slepac okatom
Kad kaže da je vetar vidljiv i ljubičast
I da se može uhvatiti jedrima nedara
I zadržati u pesmi
Za disanja posle (iz)disanja
I zar je važno da li je istinita ta moja poezija
Sve dokle njome izmišljam da postojimo
Ako i varam samu sebe
Za utehu mi je
Zar je važno išta
Kad i rađanje
I umiranje
I taj veliki san o velikoj ljubavi
Sve je prevara
I ti i ja
Od stiha do stiha
Samo smo sanjanje dveju senki
Što mostom od slova prelaze ponore jave
U poetskom (ne)postojanju
Dugom koliko život
I praznom kao poetska uteha
Da ljubav ne kasni
I kad zakasni
Kao smrt životu
Prekratkom
Predugom
Bez tebe