Добродошли!
Tapše mi pesmu u ritmu kiše Mesec dlanovima po stolu Diktira reči ko vitice u notni zapis za violu Kapljice crtaju elipse Razvrstavam planove po važnosti Levo za dan apokalipse sa tobom Desno za dane budućnosti Mrva razuma manje više Popićes koktel iz cilindra i udisati zemlju posle kiše Ne traži u … Настави са читањем “Pesma za piće-Mila Jašović”
Tapše mi pesmu u ritmu kiše
Mesec dlanovima po stolu
Diktira reči ko vitice
u notni zapis za violu
Kapljice crtaju elipse
Razvrstavam planove po važnosti
Levo za dan apokalipse sa tobom
Desno za dane budućnosti
Mrva razuma manje više
Popićes koktel iz cilindra
i udisati zemlju posle kiše
Ne traži u svemu svrhu
Ako te mehurići plaše
Ti uzmi višnju na vrhu
ja popiću poslednju kap iz ove čaše
Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja… … Настави са читањем “ČEKAM – Slobodan Jevremović”
Neću da pomeram veliku uspomenu
što tebe sad zove, što tebe sad čeka,
hoću da osetim najdražu promenu
moga života i postojanja,
da tebe nosim zvezdama sanja,
novih vidika, najvećih nadanja,
ti, zvezdo najsvetla moga života,
od onih još nežnih vremena poznanja
duše najdivnih, najlepših snova,
ovde od juče, danas i sutra,
još čekam ja…
(Bgd, 02.Jun 2017)
Nabreklim venama kola volja i strast predačkih duhova Da stvori Da oblik i dušu udahne Radije gospodar svog života Nego rob strahova Koje mu besramno nude Oni što ne znaju kako se čestito stari Kako se vešto ništa u nešto menja Kako sa dlanova izleću kao ptice Stvari I večito traju Za neka buduća … Настави са читањем “Oda kovaču”
Nabreklim venama kola volja
i strast predačkih duhova
Da stvori
Da oblik
i dušu udahne
Radije gospodar svog života
Nego rob strahova
Koje mu besramno nude
Oni što ne znaju kako se čestito stari
Kako se vešto ništa u nešto menja
Kako sa dlanova izleću kao ptice
Stvari
I večito traju
Za neka buduća pokolenja
Prepušten plamenu kuje
Procvalu zvezdu kao znamenje
Na bedrima
Sa solarnim krstom na jednom ramenu
Samo da nikad ne robuje
Slepima za slobodu služenja delu
Il idealima
Posrednik između sunca u zenitu
I plodne zemlje dedovine
Čeličnom pesnicom u visine
Brižljivo gradi temelje nezavisnosti
Od svake vlasti
Braneći vrednost tradicije
Jer nikad nije bilo živo
Ono što rukama stvoreno nije
Doba je kovanja uma u lance
Sečenja krila u nicanju
Od onih što stavljaju senku na sunce
Zaustavljaju univerzum u proticanju
Onih što lišeni svakog dara
Lutaju pustinjom besmislenog trajanja
Što vode zanate do nestajanja
Zlatnih pentakli nezasiti
Jer nikad neće osetiti
Strpljenje i ljubav kada se delo stvara
Ja moram opet pisati reči, cvete moj najdražih naših sećanja, i zvati još tebe, nije mi dobro, nije dok čekam povratak snova, i misli lepote tvoga vraćanja, i misli lepote tvoga radjanja, i misli lepote tvoga uživanja, i misli lepote tvoje iskrenosti, i misli lepote tvoje ljubavi, i misli divnih o tebi i meni, i … Настави са читањем “JA MORAM – Slobodan Jevremović”
Ja moram opet pisati reči,
cvete moj najdražih naših sećanja,
i zvati još tebe, nije mi dobro,
nije dok čekam povratak snova,
i misli lepote tvoga vraćanja,
i misli lepote tvoga radjanja,
i misli lepote tvoga uživanja,
i misli lepote tvoje iskrenosti,
i misli lepote tvoje ljubavi,
i misli divnih o tebi i meni,
i možda ne živim, pa duša piše,
i ništa ne sme da se obriše,
i spomen o nama uvek da diše,
ja moram.
Voljena moja, svevidna vilo,
dražesna osobo mog postojanja,
nekad, pa sada, svejedno kada,
dobroto i leku svih mojih davanja,
tebi dalekoj, al’ bliskoj mom srcu,
u ime svih naših dugih uživanja,
ja moram.
(Bgd, 03. Jun 2017)
Љубодраг Обрадовић ЈЕДНА МАЧКА Једна мачка, црна, наспрам неба, гризе месец. Као да у вечност полазимо, кад ништа не осећам, осим твог тела, што набујало, кошуљу прети да поцепа. Као да ништа не примећујем, док руке дрхте на хридима, двеју јабука, што светле као два месеца, из простране пустиње тела твог, осутог звездама страсти. Сад … Настави са читањем “ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић у емисији ПУЛС ГРАДА – ТВ ПЛУС Крушевац”
Љубодраг Обрадовић
ЈЕДНА МАЧКА
Једна мачка, црна,
наспрам неба,
гризе месец.
Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела, што набујало,
кошуљу прети да поцепа.
Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
из простране пустиње тела твог,
осутог звездама страсти.
Сад ћемо, љубавнице моја,
поврљати траву, месец да гледа.
Сад ћемо, кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти
ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља
преточити…
Сад ћемо потећи,
грлећи се, у космос,
у рајску срећу…
Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.
© Љубодраг Обрадовић
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti, … Настави са читањем “LIVADA ZVEZDA – Slobodan Jevremović”
Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi,
rosom da umivaš umorno lice,
znam da hoćeš život da živiš,
pa onda pretvori trenutak takav
u vreme pamćenja, moja lepotice,
narosi se rosom ljubavi moje,
nadživi želje i moje i tvoje,
stisni me nežno u željama jakim,
ljubi mene i nauči da volim
isto k’o ti, uvek k’o ti, tamo,
na livadi zvezdama punoj,
na istini čekanja dugoj,
nauči i mene, baš upravo tamo,
mene, života tvog, najzad, onamo,
na livadi tvoga života, ja samo…
(Bgd, 02.Jun 2017)
