Добро је знам са великог одмора,
брисала је нос о рукаве!
Док сам на терену јурио за флашом,
ужином је хранила голубове.
Када ме види данас окрене главу,
из супротног правца кад долазим.
Пређе улицу на другу страну,
моли Бога да се не јавим.
Добро је знам са великог одмора,
смејала се мојим глупостима.
Волела је да седи самном,
када јој није ту другарица.
Нанео јој зло нисам никад,
штавише били смо увек супер.
Плакала је на крају основне ко’никад,
као да се растаје од душе.
Старији сад смо ал’неки…ето тако кода су други.
Слика се ту прошлости губи,
и уз тај поглед у празно
хеј ја сам онај…мозда бих и реко…
да се не види…да је касно.