Vatru u sebi nemoj da gasiš već takvu lepotu meni da daš, ta ljubav tebe nemoj da plaši, osećaj nežan je zauvek naš. Treptaji tvoji i disanja tvoja, pripadnost nama je samo za nas, k’o d’ ljubav nije, to je vrhunac neopisive trajnosti kad tvoja i moja postaje zvezda najlepšeg svetla, plavetnog kružećeg oko nas … Настави са читањем “PLAMEN U DUŠI – Slobodan Jevremović”
Vatru u sebi nemoj da gasiš
već takvu lepotu meni da daš,
ta ljubav tebe nemoj da plaši,
osećaj nežan je zauvek naš.
Treptaji tvoji i disanja tvoja,
pripadnost nama je samo za nas,
k’o d’ ljubav nije, to je vrhunac
neopisive trajnosti kad tvoja i moja
postaje zvezda najlepšeg svetla,
plavetnog kružećeg oko nas beskraja,
pa opet ne znam i opet ja sanjam
tu vatru kod tebe, kod mene, kod nas.
Ne peče mene plamen u duši,
ne prži mene vatromet taj,
ja tebe čekam meni da dodješ,
da tebi poklonim zvezdu, to znaj.
Nije uludo, kažem dok kaplju misli u mir bez odjeka prhnuti i leprš i let zaliti srebrom da se buđenje ne dogodi Nek bude nečuj krijesnicā i biserja što misao iza razuma ostavlja
Veoma iskreni onda smo stajali i ne znajući da vreme veoma žuri i već je godina bilo 10 pa 20, pa ne znam još koliko više, i godine su otplovile Savom ka meni i prošlost zavladala ne uzevši nade ni verovanja nas koji smo stajali… A najzad sam čuo pesme sa brda i odjeke treptećih … Настави са читањем “TADA -2 – Slobodan Jevremović”
Veoma iskreni onda smo stajali
i ne znajući da vreme veoma žuri
i već je godina bilo 10 pa 20,
pa ne znam još koliko više,
i godine su otplovile Savom ka meni
i prošlost zavladala ne uzevši nade
ni verovanja nas koji smo stajali…
A najzad sam čuo pesme sa brda
i odjeke treptećih tonova ljubavi
i stali su talasi, oblaci otišli,
a vreme ne ide, sat je sad stao,
list kalendara nikako da spadne…
A mi? Da li smo stvarni,
da li smo ovde ili u holu
onoga sećanja, tamo, daleko,
od mene poznatog, dalekog, onog…
Sećaš se, tada,
najdraža moja,
još tada smo mogli,
a nismo.
Skidam ponovo teške noći sa tvoga spomenara uspomena, osvetljavam tmine bolova tvojih, pa lečim saznanja da budu lakša, odnosim prevrnuta stabla samoća sa puteva naših davnih saznanja da onda smo mi mogli biti, a nismo, ti sećaš se, tada, u holu sećanja naših lepota osećaja, zbog jednog NE, mi nismo. Još tada smo mogli, a … Настави са читањем “TADA – Slobodan Jevremović”
Skidam ponovo teške noći sa tvoga spomenara uspomena, osvetljavam tmine bolova tvojih, pa lečim saznanja da budu lakša, odnosim prevrnuta stabla samoća sa puteva naših davnih saznanja da onda smo mi mogli biti, a nismo, ti sećaš se, tada, u holu sećanja naših lepota osećaja, zbog jednog NE, mi nismo.
Ne hodaj oko mene s parolama To što se sebi sviđaš Dok kličeš narodu U bestidnom naletu ambicije Za slavom Tek jedna je više reklama Na bilbordu Ovacije za tvoj ego Za neku godinu ostaće lutke u školama Obezglavljene nacije S trakom preko usana Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila Dišu … Настави са читањем “Bunt”
Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i … Настави са читањем “TEK ONDA – Slobodan Jevremović”
Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i nežno miluješ, tek onda, tog jedinog bezvremena, ja sasvim biću tvoj.
Svu te osećam, lepote čiste, vidici moji svi zatvoreni, čula ne osećam, ne vidim ništa, ne čujem ništa, ne hodam nikud, i istopljen tu sam, ili i nisam, al’ samo tebe, ja samo tebe, uzavrele strasti, požudne i lepe, na srce pritiskam, pa nežno te mazim i ljubavlju čuvam i ljubavlju pazim pa sve od … Настави са читањем “DODIRI -2 – Slobodan Jevremović”
Svu te osećam, lepote čiste, vidici moji svi zatvoreni, čula ne osećam, ne vidim ništa, ne čujem ništa, ne hodam nikud, i istopljen tu sam, ili i nisam, al’ samo tebe, ja samo tebe, uzavrele strasti, požudne i lepe, na srce pritiskam, pa nežno te mazim i ljubavlju čuvam i ljubavlju pazim pa sve od juče postaje danas i lepota ključa samo za nas a tela su jedna i zajedno naša i ljubav plamti i gde sam ne znam a tebe vidim, a tebe volim, dodirujem tvoje najlepše lepote, dodirujem tebe, eh, živote, ja tebe voljena, kao da jesam, a nisam… (Bgd, 17. Maj 2017)
“Zemaljski dani teku” posmatram ih kao rijeku… dolje u blizini ušća, gdje voda postaje gušća, dal mogu poteći, stići, u istu vodu još jednom ući… o nedostajanju, mogli bi se napisati romani… a i o nepromišljenosti… propuštenosti, vječitoj nezrelosti… zemaljski teku dani…
“Zemaljski dani teku”
posmatram ih kao rijeku…
dolje u blizini ušća,
gdje voda postaje gušća,
dal mogu poteći, stići,
u istu vodu još jednom ući…
o nedostajanju, mogli bi se napisati romani…
a i o nepromišljenosti…
propuštenosti,
vječitoj nezrelosti…
У оквиру ФЕДРАРА 2017, у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 13.05.2017. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, … Настави са читањем “СУПЕС 2017 – ПоезијаСРБ”
У оквиру ФЕДРАРА 2017, у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 13.05.2017. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарала се Јована Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Борисав Бора Благојевић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Миљко Бркић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Јована Марковић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Звездана Милосављевић, Злата Јовановић, Слободан Станковић, Владимир Тасић, др Павле Бубања, Анта Џамић, Гвозден Ђолић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић и Душица Миленковић.
На манифестацији је уручена награда Борисаву Бори Благојевићу за песму МОЈА БРАЋА, која 2015. године проглашена за ПЕСМУ ГОДИНЕ на порталу ПоезијаСРБ. Прочитајте одлуке жирија: http://poezijascg.com/poezija/archives/54432. Своју поезију говорио је и Драгојло Јовић – добитник друге награде по
мишљењу жирија публике. Марина Адамовић, песникиња из Ниша, Члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ од самог оснивања, са чланском картом број 1. по мишљењу посетилаца портала ПоезијаСРБ освојила је награду за песму године, а по мишљењу стручног жирија освојила је друго место. Награда ће јој бити ускоро уручена, а гости СУПЕСА 2017. могли су да чују њену награђену песму у казивању Светлане Ђурђевић. Љубодраг Обрадовић изговорио је награђену песму Милована Петровића из Шведске. Организатори манифестације СУПЕС 2017 били су Удружење песника Србије ПоезијаСРБ и КУД Вук Караџић.
Pusti me da spavam na tvojim najdražim visovima, grudima maznim i nežnim, pusti me da sanjam najlepše trešnje tvojih pupoljaka, pusti me da milujem rukice slatke iz moga detinjstva, pusti me, molim te, pusti da skidam nežnosti iz tvoga srca, iz disanja i želja pripadanja našeg, da pijem ljubav iz pehara tvoga, da ljubim butine … Настави са читањем “TEBE – Slobodan Jevremović”
Pusti me da spavam
na tvojim najdražim visovima,
grudima maznim i nežnim,
pusti me da sanjam
najlepše trešnje tvojih pupoljaka,
pusti me da milujem
rukice slatke iz moga detinjstva,
pusti me, molim te, pusti
da skidam nežnosti iz tvoga srca,
iz disanja i želja pripadanja našeg,
da pijem ljubav iz pehara tvoga,
da ljubim butine tvoga radjanja,
da umoran budem i odmoran budem
u večnim snovima naše ljubavi
i svakako tako da najvolim,
više od svega,
tebe. (Bgd, 17. Maj 2017)
