Дан: 10. мај 2017.

TVOJA NAJLEPŠA SLOVA – Slobodan Jevremović

“…DOBRO JUTRO TAMO NEKOME DALEKO… PROBUDILA SAM SE …. ODLIČNO SAM SPAVALA, ZNAČI DA SI MOJ SAN ČUVAO ANDJELE MOJ…OSJEĆAM SE JUTROS ODLIČNO, ALI MI NARAVNO JOŠ NEDOSTAJE SNA… JUČER DOISTA NISAM IMALA SNAGE… VOLIM TE I EVO ZA TEBE I MENE ZAJEDNIČKA JUTARNJA KAVICA I RUŽE ZA NAS DVOJE, DA NAM JUTRO ZAPOČNE S … Настави са читањем “TVOJA NAJLEPŠA SLOVA – Slobodan Jevremović”

“…DOBRO JUTRO TAMO NEKOME DALEKO… PROBUDILA SAM SE ….
ODLIČNO SAM SPAVALA, ZNAČI DA SI MOJ SAN ČUVAO ANDJELE MOJ…OSJEĆAM SE JUTROS ODLIČNO, ALI MI NARAVNO JOŠ
NEDOSTAJE SNA… JUČER DOISTA NISAM IMALA SNAGE…
VOLIM TE I EVO ZA TEBE I MENE ZAJEDNIČKA JUTARNJA KAVICA
I RUŽE ZA NAS DVOJE, DA NAM JUTRO ZAPOČNE S LJUBAVLJU.
PRATIM SVAKI KORAK I OSMIJEH TVOJ…NEDOSTAJANJE MOJE…”

I posle ipak boljih vesti od sinoć
jutros zatekoh tvoje najlepše reči,
a ja,
a monitor mutan od stalnog gledanja,
a tastatura mrljava, nevidljivih slova,
a računar neodmoren od dežurstva noćas,
a ja, ipak i sada, presrećno srećan.

I stigoše tvoja najlepša slova,
bez patnji i tuge i slabosti tvoje,
slova radosti, smeha i nade,
slova tvog stila i tvojih vrlina,
slova što brišu sve moje strepnje,
slova što sipaju latice tvojih ruža,
i donose nadu, samo za nas…

Ja čitam, i ponovo, čitam,
i već je monitor odjednom čist
i već je tastatura kao iz radnje
a slova blistaju, kao iz duše,
kao da su ih sami andjeli pisali…

A ja, ovde daleko,
veoma smeten i još nepovraćen,
čitam i čitam i nadam se tebi
i ne znam više šta ja da radim,
od radosti plačem, a neću da plačem,
to ne voliš, kažeš, muški ne plaču,
ja znam, mila, ja dobro to znam,
ali to duša mora odlučit’
– ja znam, ali je to od radosti samo,
molim te mnogo, razumi, da znaš.

Da samo ti, moja najdraža,
izašla iz okova i otrgnutih boli,
uz pomoć andjela koji te čuvaju,
koji ti daju snagu ljubavi,
da samo ti,
samo ti,
znaš.

Hvala ti puno za ove reči,
ja čitam i volim i znam
i uvek ja kažem, to znam,
da sada si moje nedostajanje,
a naše će želje biti uslišene
jer i naša daleka ljubav to zna.

(ZA TEBE, Bgd, 14. Marta 2017)

POTPETICE ~ milka vukic v

POTPETICE   ~ milka vukic v . ….hocu…mozda… …razmislicu…necu… ..videcu…pokusat cu… …odustacu… …odmorit cu… …predomislit cu se.. …slucajno.. . I papirne maramice Sigurnije su potpetice.

POTPETICE   ~ milka vukic v
.
….hocu…mozda…
…razmislicu…necu…
..videcu…pokusat cu…
…odustacu…
…odmorit cu…
…predomislit cu se..
…slucajno..
.
I papirne maramice
Sigurnije su potpetice.

NEŠTO HITNO – Slobodan Jevremović

Ja ne čekam tebe i ne volim tebe, da ne znam da si bolesna, i iako je trenutno, da ja za to ne znam… Ja ne volim tebe na ovaj način a ti da ti patiš i trpiš bol, težinu bilo koje vrste… Ja zato molim, ja zato preklinjem, ako ti išta mogu pomoći, ti … Настави са читањем “NEŠTO HITNO – Slobodan Jevremović”

Ja ne čekam tebe i ne volim tebe,
da ne znam da si bolesna,
i iako je trenutno, da ja za to ne znam…

Ja ne volim tebe na ovaj način
a ti da ti patiš i trpiš bol,
težinu bilo koje vrste…
Ja zato molim,
ja zato preklinjem,
ako ti išta mogu pomoći,
ti reci meni,
ti mi se srcem obrati
da te pokušam spasiti svom
dušom svojom
koju ja imam samo za tebe…

Odmori se sada, spavaj i sanjaj,
a ako ti bilo šta treba, molim te, reci,
ti kaži, ti traži,
i sve ću ti dati i sve ću ti pomoći,
ja, tvoj samo, sada u nemoći,
ja, tvoje jedino nedostajanje.

Spavaj i ozdravi, milosnice moja,
spavaj i sanjaj, moja najdraža!

(Bgd, 13. Mart 2017)

IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO – Slobodan Jevremović

Ni sanjao nisam, ni mislio nisam, o izdaji tvojoj još onih vremena i postupkom takvim mene izmenila, promenila puteve moje buduće, uskratila saznanje neznane ljubavi, osudila mene da počnem lutanja, tugu mi snažnu još tada nanela, dušu mi pritisla kamenim bolima, a terete još nosim, i smetaju, bole, od onda ih nosim, od tad ne … Настави са читањем “IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO – Slobodan Jevremović”

Ni sanjao nisam, ni mislio nisam,
o izdaji tvojoj još onih vremena
i postupkom takvim mene izmenila,
promenila puteve moje buduće,
uskratila saznanje neznane ljubavi,
osudila mene da počnem lutanja,
tugu mi snažnu još tada nanela,
dušu mi pritisla kamenim bolima,
a terete još nosim, i smetaju, bole,
od onda ih nosim, od tad ne razumem
razloge zašto, razlog zbog čega,
da ti napustiš sva naša voljenja,
obećanja naša, osećanja naša,
zakletve za večnost, onda, na Savi,
i ljubav mladu, i moju najveću,
do tada prvu, i najveću do tad.

Zakletve na večnost ostale tamo
na peronu voza punog odlaska,
i nikada više, bez ikakvog znanja,
ja ne znam o tebi, gde živiš sada,
prezime sada, gde voliš sada,
ništa od tada ja nikad ne znam.

Šezdesetih krajem, a slutio nisam
izdaju tvoju da odbaciš ljubav,
i naša nadanja i naše nežnosti,
mene k’o krpu bez ikakvih vesti
u vojsci ostaviš u stavu neznanja,
da ništa ne poznam i ništa ne saznam,
ni tebe da ne znam, nikada ne znam,
i nikad od tada više te ne znam,
nikad od tada ja nikad ne znam
ni tebe ni razlog takvog odlaska…

Izdaja tvoja, Vesna iz Trnskog,
onog naselja iz Novog Zagreba
još uvek boli, još uvek smeta,
još uvek pitam, još uvek ne znam,
ali ne sudim, ali ne mrzim,
iako ne znam, razloge ne znam…
Sudiće Gospod grehe sve naše,
danas il’ sutra, svejedno kad,
pitaće razlog, izreći kaznu,
a ja nemire, Vesna iz Trnskog,
probam da lečim, izbacim boli,
i teško to ide, al’ vrlo se trudim,
i lakše uz ljubav one iz grada,
daleke drage iz prošlosti moje,
daleke tad neznane ljubavi moje
a sada najveće i nikome date,
one iz grada tvoje mladosti,
gde ti je naselje, gde bila si tad.

Izdaja tvoja, ako me nadješ,
jer ja ne mogu, adresu ne znam,
u gradu tvome adrese ti nema,
prezime ne znam novo sad tvoje,
pa izdaja tvoja biće rešena,
rečena meni ili Gospodu,
a ja sam isti, adresu znaš,
il’ neko tebe možda i pozna,
Vesnu iz Zagreba, naselje Trnsko,
VMA sestru beogradskog bloka,
neka mi javi, neznanje nestane,
pa razlozi kažu istine stare
i umirim nemire od prve ljubavi…

Izdaja Vesne iz naselja Trnsko,
izdaja mene i velike ljubavi
i izdaja naših snova o sreći
i velika izdaja nas…

(Bgd, 10. Maj 2017)